Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je nasljeđe Druge Srbije koja je u ratnim 1990-im okupljala javne ličnosti koje su se protivile ratu i osuđivale zločine Miloševićevog režima.
Sagovornici Omera Karabega bili su književnik Filip David i psiholog Žarko Korać.
Ima onih koji tvrde da je Druga Srbija danas mrtva?
Filip David: Ta diskusija je potpuno obesmišljena. Ne znam ko šta želi da dokaže tim razgovorima i polemikama. Da li se želi dokazati da nije postojao Beogradski krug. Treba li dokazati da i mi koji smo osnivali Beogradski krug i koji i dan-danas pripadamo tom načinu mišljenja – ne postojimo.
Termin Druga Srbija izgubio je svoje prvobitno značenje. Druga Srbija nije bila nikakva politička partija. To je bila grupa ljudi koji su u vreme razaranja gradova, etničkog čišćenja i zločina želeli jasno i glasno da kažu da pripadaju toj nego drugačijoj Srbiji. Znači, Druga Srbija nije nikakav poseban program.
To je Srbija koja se ne miri sa zločinima kako je tačno rekao Rade Konstantinović. Ništa više. Samo to. Dakle, Drugačija Srbija. Ne volim izraz Druga Srbija. I dok god bude postojao jedan jedini građanin Srbije koji se ne miri sa zločinima Drugačija Srbija će postojati.
Žarko Korać: Druga Srbija nije mrtva. Beogradski krug je okupio veliki broj zaista uglednih ljudi od kojih su neki bili politički angažovani, a neki nisu. Oni se često nisu slagali, ali su se žestoko protivili ratu i Miloševićevoj politici. Milošević je tada imao veliku podršku za rat, vladala je ratna euforija.
Beogradski krug danas više ne postoji. Postoje ljudi od kojih neki imaju iste stavove, ista uverenja. Devedesetih godina bilo je političkih stranaka koje su bile na pozicijama Beogradskog kruga. Veći deo njihovog rukovodstva pripadao je Beogradskom krugu.
Danas se otpor politici sadašnjeg režima, koji itekako ima odgovornosti za ono što se dešavalo 1990-ih, ne vezuje toliko za političke stranke već za grupe intelektualaca i pojedince. Nažalost, političke stranke u Srbiji danas su pomerene u desno, teško je naći grupacije koje su u potpunosti antinacionalističke.
Ali, ponavljam, nije korektno reći da je Druga Srbija mrtva. Promenilo se vreme, danas ljudi drugačije izražavaju svoje antiratne stavove, ali reći ono što je nedavno rekao književnik Bora Ćosić – umro je Srđa Popović, umrla je Borka Pavićević, nema više ljudi koji govore protiv rata – mislim da nije tačno.
Dolaze drugi ljudi sa drugačijim svojstvima koji će nastaviti da se bore za jednu neagresivnu, nenacionalističku, prodemokratsku i proevropsku Srbiju.
Ko su danas najveći protivnici Druge Srbije?
Filip David: Protivnici Drugačije Srbije su nacionalističke elite koje su nas proglasile za neprijatelje i izdajnike. Pripadnici Drugačije Srbije uvek su bili u manjini, ali to ne znači da sa otporom treba prestati. Svaki dan treba govoriti, ako treba i vikati da niste za ovu politiku koja i dalje od Srbije pravi svetskog pariju.
Često sam govorio o sudbini Tomasa Mana, koji je napustio Nemačku kad je Hitler došao na vlast. Tada je Man proglašen za izdajnika. Književnik i esejista Hans Magnus Encensberger rekao je da je taj Manov potez, koji je u Hitlerovo vreme nazvan izdajničkim, pokazao da Nemačka nije mrtva, da postoje intelektualne snage koje mogu da vrate ono što je najbolje u nemačkoj istoriji.
Tako su i predstavnicima Drugačije Srbije deljeni epiteti izdajnika da bi se posle pokazalo da su ti navodni izdajnici radili u najboljem interesu Srbije. Beogradski krug je zapravo bio moralna tribina koja je pokazivala da Srbija nije samo njena zvanična politika, nije samo Milošević.
Pojedinci vam u diskusijama zameraju da niste bili u stanju da se politički artikulišete?
Filip David: Drugačija Srbija nije bila nikakav politički pokret. Ako pregledate knjige Druga Srbija i Intelektualci i rat sa izlaganjima učesnika na tribini Beogradskog kruga, naići ćete na imena koja su pripadala političkim pokretima i partijama o kojima ja, recimo, imam loše mišljenje.
Ali ti ljudi su osetili potrebu da na tribini Beogradskog kruga kažu da su protiv rata. To je bila otvorena tribina. Svako ko je želeo mogao je da se najavi, dođe i održi svoju besedu od pet do deset minuta. U to vreme Srbija je zbog svoje politike postajala sve izolovanija, širila se priča da nas ceo svet mrzi.
A onda nakon 5. oktobra taj isti svet – koga smo optuživali da je naš neprijatelj, da mrzi Srbiju, da je antisrpski – odjednom je počeo da veliča Srbiju, da govori da je promena režima veliki gest i da se Srbija opredelila za drugačiju politiku. Naravno, danas se pokazuje da se 5. oktobar okončao onako kako nismo želeli i da smo se ponovo vratili u 1990-e, ali činjenica je da od nas samih zavisi kako će svet na nas gledati i kako će Srbija izgledati.
Kakva je budućnost ideja Druge Srbije?
Žarko Korać: One sigurno neće biti izbrisane koliko god se režim trudio. U ovom društvu postoji sistematski napor da se promovišu najgori. Oni dobijaju ordenje od države, njih odlikuje Srpska pravoslavna crkva, pretvaraju se u korifeje istog sekunda čim umru.
Proglašava se za velikog novinara čovek koji je bio ministar u vladi SPS-JUL, koji je bio prijatelj Mirjane Marković. Ali ideje Druge Srbije ne mogu da umru jer društvo ne bi moglo ići napred. Neće to nestati. Vreme je gadan sudija. Ono je najstrožiji i najpravedniji sudija.
Filip David: Ideje Drugačije Srbije, šta god ko mislio o njima, ne mogu da se izbrišu. Ako ništa, dobiće u nekom budućem vremenu fusnotu gde će pisati kakav je bio značaj tih ideja. U delu naše javnosti sazreva svest o tome da je postojao Beogradski krug i da postoji njegovo nasleđe.
Ovih dana sam saznao da jedna grupa sineasta snima film o Beogradskom krugu. U sat i po biće prikazano šta je bio Beogradski krug, čemu je doprinosio i šta znači u današnjim okolnostima.
Ponovio bih sve ono što sam radio od 1990-ih godina do danas. Jer to nije pitanje karijere, nije reč o tome da dobijete nešto, da zbog političkih stavova ostvarite neke svoje pritajene želje. Ne, to je pre svega stvar savesti, stvar principa, stvar vaspitanja.
Uvek sam se se suprotstavljao zlu i nasilju ma koliko bio svestan da moje suprotstavljanje ne može ništa promeniti. Jer, ako ste javna ličnost, morate, kako je govorila Hana Arent, u mračnim vremenima uraditi nešto da se vaš glas čuje, da ostanete dosledni u suprotstavljanju zlu zajedno sa ljudima koji misle slično. I u Beogradskom krugu i u Forumu pisaca, u svemu gde sam učestvovao upoznao sam mnogo divnih ljudi. Neki nisu više među živima, drugi zajedeno sa mnom čekaju da se pojave neki mlađi ljudi koji će nastaviti tradiciju Beogradskog kruga i Drugačije Srbije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.