Filip Filipović: Rođeni šampion

Ponosan sam na svoju ekipu. Uspeh ne bi bio moguć bez njih. Takođe sam zahvalan stručnom štabu koji je za mene uvek bio podrška i davao rešenja za sve probleme. Kada imate takvu sportsku porodicu, kakvu ja imam, uspeh je neizostavan. Blagosloven sam zaista što sam deo njihovih života i uživam u ovom momentu. Potrudiću se da traje što duže – izjavio je vođa „delfina“ povodom svog četvrtog ovakvog priznanja LEN-a, jer ga je dobijao još 2009, 2014. i 2016. godine.

I pre objave rezultata izbora, s ubedljivih 46,3 odsto glasova u odnosu na Daniela Lopeza Pineda (17,9), Janisa Funtulisa (16,4), Aleksandra Ivovića (13,4) i Andra Bušljea (6), jasno je bilo da će nagrada otići u ruke 31-godišnjeg Beograđanina. Nesuđeni fudbaler Rada ovog puta ju je zaslužio novom evropskom titulom sa Srbijom, zvanjem MVP tog takmičenja u Barseloni, doprinosom Pro Rekovom osvajanju šampionata i Kupa Italije i drugim mestom na finalnom turniru klupske Evrolige. A kako je drugima i sebi obećao da će kapicu reprezentacije sigurno nositi do kraja aktuelnog olimpijskog ciklusa vrlo je moguće da će do kraja tog dela karijere dobiti još neku počast za individualan učinak. I tako zaokružiti kolekciju u kojoj su već dva zvanja za najboljeg igrača sveta u izboru FINA, proglašenje za najboljeg sportistu naše zemlje, Majska nagrada Sportskog saveza Srbije, nekoliko MVP tantijema sa EP, SP i OI, titule prvih strelaca velikih turnira…

U profesionalnoj biografiji supruga bivše odbojkašice Sanje Hanušić i oca petogodišnjeg Vuka ima mesta i vremena i za još timskih trofeja, iako su u nju već stali: pet evropskih, jedno olimpijsko i dva svetska zlata sa A selekcijom, „more“ prvih mesta u Svetskoj ligi i FINA kupu, tri evropske titule sa Pro Rekom, gomila domaćih trofeja s ovim klubom, Radničkim i matičnim Partizanom, za čiju je seniorsku postavu debitovao sa 13 leta, uz obilje drugih odličja u seniorskoj i juniorskoj reprezentaciji. Jer je as koji pouke traži „u ljudima i knjigama“ i drži se životnog mota „ne odustaj“, još kao sedmogodišnjak odlučio da bude bez premca jednog dana, svestan da ga „samo rad, odricanje i posvećenost“ mogu dovesti do cilja.