Foto: EPA-EFE/PATRICK B. KRAEMERKapiten, lider, starešina, prvi među jednakima… ne može biti svako, jer ni kada je sve divno i bajno, nije lako voditi tim, a kamoli preuzeti odgovornost ako je gusto, govoriti u ime svih ostalih, stati im u zaštitu, dozivati pameti kada je potrebno… a Filip Filipović je bio sve to od trenutka kada mu je Živko Gocić prepustio reprezentativnu „palicu“ posle Olimpijskih igara u Rio de Ženeiru 2016. godine.
I više od toga, jer je skoro dva metra visoki Beograđanin, oštrog šuta, pogleda i reči često „lomio“ rezultat ili direktno donosio važne pobede, plasmane, trofeje… nacionalnoj ekipi, pa nema ničeg prirodnijeg od toga što je i iz Tokija odneo titulu najkorisnijeg igrača turnira.
Kao na Igrama u Riju, na Svetskom prvenstvu 2011. i šampionatu Evrope 2018. ili u Svetskoj ligi 2019. godine.
Golčina sa pola bazena za potapanje španske „podmornice“ u veoma dramatičnom polufinalu tek završenih Igara samo je jedan od opipljivih dokaza šampionski hrabrog i ambicioznog karaktera vlasnika četiri LEN nagrade za vaterpolistu sezone i dva priznanja FINA tog tipa na planetarnom nivou.
I simbolično zatvaranje njegovog poslednjeg olimpijskog ciklusa u karijeri, pošto je njegov udarac sa pet metara pre tri leta rešio večiti derbi sa Hrvatskom u finalu SL i omogućio Srbiji odbranu OI titule.
Otkada ga je pokojni Nenad Manojlović, kao 16-godišnjaka, bacio u seniorsku „vatru“ na EP u Kranju 2003. godine, Fića je pomerao granice.
Izazivao pažnju, takođe. I plovio ka zvezdanim visinama, bez obzira na usputna iskušenja kao što su prelom vilice, saobraćajna nesreća na skuteru i svađa sa nekadašnjim klupskim trenerom Dejanom Udovičićem u vreme dok je rastao i sazrevao u njegovom Partizanu. Uvek, u vodi i na suvom, stavljajući kolektiv ispred sebe.
Da li u italijanskom Pro Reku, u čijoj kapici je podigao 22 različita pobednička pehara, da li u kragujevačkom Radničkom (1) i mađarskom Solnoku (2), levoruki bombarder je bez trunke lažne skromnosti isticao da ne bi nikada postao to što jeste da iza sebe nema saborce, trenere, selektore….
Roditelje, dve sestre, bivšu Zvezdinu odbojkašicu Sanju Hanušić za suprugu i sina takođe.
Beogradski lokalpatriota, zdrave ljubavi prema svojoj državi i naciji, čak ni u trenucima najvećeg profesionalnog slavlja nije propuštao da istakne ulogu mirne porodične zaleđine, jer bez njenog razumevanja i podrške ne bi stigao da zaduži srpski sport sa rekordne 34 medalje sa reprezentacijom. I, još, paralelno s tim diplomira na Fakultetu organizacionih nauka u našoj prestonici.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
