Filipović: Radnik mora da se izbori za ono što hoće

Ono što fali je jedna sistemska revolucija u tom nekom ponovnom definisanju šta je danas levica i kako može da se suprotstavi narastajućem populizmu, ocenio je reditelj Stevan Filipović gostujući na N1 u Novom danu.

Govoreći o izjavi predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisava Orbovića da „radnik mora da se izbori za ono što hoće“, reditelj Stevan Filipović kaže da ta izjava zvuči demagoški, kao što i zvuči većina izjava.

„Pojam radnik 2018. godine mora opasno da se redefiniše, kao što kompletna levica mora da se redefiniše. Ono što fali je jedna sistemska revolucija, u tom nekom ponovnom definisanju šta je danas levica i kako može da se suprotstavi narastajućem populizmu. To mora da bude dosta širok pokret, da uključi i intelektualce. To je važno, mislim da nešto može da se izrodi, nemamo političku alternativu populizmu. Dok se to ne uradi na nekom sistemskom nivou, dok ne vidimo ko je radnik, dotle će ovakve izjave biti čista demagogija“, kaže za N1 Filipović.

Ističe da je položaj radnika jeziv. Kako kaže, živimo u nekom vremenu neoliberalnog kapitalizma, divljeg zapada.

„Neke osnovne potrebe i prava, za koja su se ljudi izborili pre više od 100 godina, ljudi odjednom nemaju u Srbiji, a nemaju snage da kažu da je to problem. Strah je posledica političkog sistema u kom živimo, u takvom sistemu je strah jedna od glavnih metoda manipulacije, glavnih metoda vladanja. Plaše se ljudi da se pomere malo levo ili malo desno“, kaže on na televiziji N1.

Izjavu Zorana Stojiljkovića, da „pojedini ministri imaju svoje sindikate“, bez jasnog preciziranja koji ministri i koje sindikate, Filipović ocenjuje kao balansiranje između autocenzure i toga da možda ne može da se dokaže.

„Sadašnja vlast je vrlo lepo, da ne kažem čudovišno, uspostavila mehanizme ućutkivanja i kontrole i teranja ljudi u autocenzuru“, kaže Filipović.

„1. maj sveden na krkanje na Košutnjaku“

Komentarišući obeležavanje Međunarodnog praznika rada u Srbiji, Filipović kaže da je sveden na „krkanje na Košutnjaku“.

„Nemam ništa protiv krkanja, protiv prirode, ali to nema puno veze sa Praznikom rada. Ista stvar se dešava kao sa Danom žena. Praznici gde se obeležavaju neke tekovine za koje su se ljudi borili su se sveli na cveće i bombonjere u slučaju 8. marta, a na krkanje na Košutnjaku danas“, ocenjuje on.

Komentarišući izjavu glumice Seke Sablić „Žutilo samo traži – Pokaži još“, gost N1 kaže da možemo na pričamo o širem nivou, ali i o lokalnom.

„Na globalnom nivou jeste žutilo, jeste sveopšte, i traži još. Na lokalnom nivou imamo veći problem što je to žutilo jedna od osnovnih poluga vlasti. Vučiću je žuta štampa ono što su Miloševiću bile tajne službe. Generisanje haosa kroz izmišljene afere, laži, vulgarnosti, gadosti, sa svih strana koje prave taj osećaj bespomoćnosti i onda ni ne izađeš na ulicu da tražiš svoja prava, a to bi bio normalan dijalog između građana i države, i to na korist države. Ovde to ne postoji“, kaže on, dodajući da je zabrinjavajuće što je žuta štampa instrument vlasti.

Kaže da su kod nas devedesete bile „tektonski poremećaj“.

„Posle smo imali pokušaj izvlačenja, pa sad imamo ljude iz devedesetih, koji koriste identična sredstva iz devedesetih da bi vladali“, kaže Filipović.

Kaže da se ne može uperiti prstom u jednu osobu, kao i da zajednička odgovornost nije nešto o čemu je loše pričati.

„Ako kažemo da su Kurir i Informer novine, šta se onda dešava sa profesijom. To nisu novine, to je posebno izopačen instrument vlasti, ljudi koji rade tu nisu novinari“, kaže on.

Na komentar da ljudi to čitaju kaže da bi ljudi gledali i porno filmove kad bi se emitovali u prajm-tajmu, te da gledanost i čitanost nije parametar kako pravimo državu.

Govoreći o povereniku Rodoljubu Šabiću, kaže da je njegovo mišljenje da dobro obavlja taj posao.

„Saznali smo da postoji ta institucija, da postoji adresa na koju možete da se obratite ako imate neki problem i to je dobro“, kaže Filipović.

Govoreći o uticaju crkve u Srbiji, kaže da je problem što SPC učestvuje kao politička institucija.

„Crkva bi u sekularnom društvu mogla da ima neku funkciju kao britanska kraljica. Crkva se meša u sve u šta ne bi smela da se meša. Jel to neka državna religija, kako se to definiše, pošto građana Srbije ima raznih, nismo svi pravoslavci i pod krovom te institucije“. kaže za N1 Stevan Filipović.

O pitanju Kosova kaže da je to pitanje koje treba da rešava država, a crkva može da da svoje savetodavno mišljenje, a da crkva može da učestvuje kada se govori o pitanju kulturnog nasleđa na Kosovu, a to su dve stvari.

„Tu finu liniju ne vidim da puno ljudi u SPC razume“, smatra reditelj Stevan Filipović.