Filmovi zamenili lektiru

Đaci kažu da vole da čitaju da bi nešto naučili, da bi dobili bolju ocenu iz srpskog jezika, zato što im je zanimljivo, jer time obogaćuju rečnik i da bi saznali nešto novo, ali i zato što im čitanje pomaže da se uspavaju i time „ubijaju dosadu“. S druge strane, devet odsto učenika ne voli da čita jer ih mrzi, imaju puno obaveza, više vole kompjuter, imaju puno da uče i „nije im zabavno“, dok pojedini „čitaju samo kad moraju“.

– Za godinu dana učenici od petog do osmog razreda u proseku pročitaju 4,73 knjige. Ima učenika koji ne pročitaju nijednu knjigu (9,4 odsto), dok petina ispitanika za godinu dana pročita jednu do dve knjige. Pravih ljubitelja književnosti, koji pročitaju više od 10 knjiga godišnje, je samo 13 odsto. Đaci najviše vole da čitaju romane (44 odsto) i priče (23 odsto), a retko čitaju pesme (13 odsto). Dve trećine učenika ima omiljenu knjigu, a više od 40 odsto navodi omiljenog pisca – kaže za Danas Malušić.

Prema njegovim rečima, 66 odsto osnovaca čita obaveznu lektiru, 16 odsto je čita ponekad, a skraćenu verziju njih osam odsto. Nešto više od četvrtine đaka čitanje lektire zamenjuje gledanjem filma.

– Izbor knjiga koje su date kao obavezna lektira nije presudan za to što deca ne vole da čitaju, jer, osim lektire, samo 23 odsto učenika čita nešto po svom izboru. O pročitanoj knjizi razgovara 27 odsto učenika, retko 45 odsto, a uopšte ne razgovara 27 učenika. Preporuku koju knjigu da pročita traži 62 odsto učenika, a kad gledaju film koji je rađen po knjizi, samo 38 odsto učenika želi da tu knjigu i pročita – navodi Malušić. 

Slobodno vreme pred TV-om

Istraživanje je pokazalo i da slobodno vreme deca najčešće provode pred televizorom i kompjuterom, a tek svaki deseti anketirani učenik čitajući knjige. U svoje slobodno vreme 30 odsto đaka piše pesme, priče i sastave, a isti procenat učenika retko piše ili uopšte ne piše.

Fejsbuk vrhunac književnog izražavanja

– Učenici su pokazali da ne čitaju previše, ali su verovatno mnogo bolji od odraslih. Mali je broj roditelja koji neće terati decu da čitaju lektiru, a da ih pri tom deca nikad nisu videla da čitaju knjige. I jedni i drugi imaju isto opravdanje – nemaju vremena. Ali zato uvek ima vremena da se sedne za kompjuter, odgleda utakmica na televizoru ili neki spot. I pored obimnog učenja gramatike, pismenost đaka nije na zavidnom nivou. Komunikacija se svodi na skraćene verzije u SMS porukama, a vrhunac književnog izražavanja je Fejsbuk – ocenjuje Slobodan Malušić.