Filološki funkcionisao kao naprednjačka filijala

U takvim nesporazumima se sve prelama višestruko, mešaju se visokoobrazovni, naučni, pravno-proceduralni i razni drugi parametri, pominju se različita imena, širi se konfuzija i utisak da su svi u pravu, a to ne može da bude tačno. Sve postaje daleko jasnije ako se isprati put novca, kao i kod svih drugih sličnih radnji – kaže za Danas Vladica Cvetković, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu i dopisni član SANU, odgovarajući na pitanje Danasa zašto na ustanovi koja treba da se bavi obrazovanjem i naukom vlada interesna borba za mesto dekana.

Sukob dve struje na Filološkom fakultetu, koji je započeo tokom mandata prethodne dekanke Ljiljane Marković, nastavio se i izborom v.d. uprave, a kulminirao uoči planiranog glasanja Nastavno-naučnog veća o kandidatima za novog dekana, da bi na kraju, rešenjem prosvetne inspekcije, konkurs poništen.

Više članova akademske zajednice sa kojima smo razgovarali veruju da pozadina spora ima veze sa velikim prihodima ovog fakulteta, što je potvrdio i raniji izveštaj Državne revizorske institucije, koja je otkrila finansijske malverzacije prethodne uprave.

Gde je novac, tu je i politika, a nju prate afere sa sumnjivim diplomama i plagijatima – sve to se očigledno „preslikalo“ na dešavanja na Filološkom, po kome ovaj fakultet nije izuzetak.

Svađi na Filološkom može iskreno da se čudi samo onaj ko o našem visokom obrazovanju nema pojma, a drugo su oni koji se samo prave naivni, smatra Vladica Cvetković.

– Naši fakulteti za svoje primarne delatnosti nastavu i nauku ne dobijaju dovoljno novca od države, pa moraju da se snalaze. U tom „snalaženju“ većina fakulteta uspeva i da „prebaci normu“, i to dobrano, pa kod njih pitanje ko će biti dekan nimalo nije trivijalno. To posebno važi za fakultete čija glavna zarada dolazi od nastave, što je, verujem, slučaj i sa Filološkim fakultetom. Kažem, verujem, jer nemam uvid u njihovu strukturu prihoda, ali ako uzmemo da školarina na ovom fakultetu iznosi 120.000 dinara (u prvoj trećini po visini školarine na BU), a da je više od polovine njihovih studenata u kategoriji samofinansirajućih, pa ako još tome dodamo i dažbine koje plaćaju svi studenti, jasno je da je Filološki fakultet jedna dobrostojeća državna firma koja zavređuje da joj se bude direktor – kaže Cvetković.

On smatra da takvi fakulteti privlače pažnju i svih trgovaca moći izvan obrazovne delatnosti, prvenstveno političara, tako da je svaki konflikt na tim ustanovama problematičan.

– Ne poznajem koleginice čija se imena pominju kao kandidati za dekana, ali shvatajući unutrašnju prirodu konflikta, mogu da kažem da je u pravu ona koja predlaže ozbiljne promene, jer je Filološki do sada funkcionisao kao naprednjačka filijala iz visokoobrazovnog sektora. Direktno uplitanje u izborni proces prosvetne inspekcije ministarstva tehničke vlade samo potvrđuje ovo što sam rekao – navodi Cvetković.

Na naš komentar da je konflikata ranije bilo i na Filozofskom fakultetu , ali da je utisak da je reč o ideološkim razmimoilaženjima, Ognjen Radonjić, profesor tog fakulteta kaže da, od kada je on zaposlen, nije bilo sukoba na ideološkoj osnovi.

On ističe da se suština sukoba na Filozofskom jednim delom poklapa sa problemima na Filološkom, a to je pitanje poštovanja procedura.

– Na Filološkom je stvar još teža jer osim uprave koja ne haje za procedure u pitanju su bili i milioni evra za koje se ne zna odakle su došli i gde su tačno završili, uz nagoveštaje da su ljudi bliski bivšoj dekanki primali astronomske plate, samo se ne zna po kom osnovu. Kao spoljni posmatrač mogu da zaključim da se u njihovom slučaju radi o nepoštovanju procedura koje su velikim delom poslužile za finansijske malverzacije, ali i netransparentne izbore u zvanja s obzirom da se pominju plagijati i izmišljene knjige ne samo bivše dekanke, već i njoj bliskih saradnika. S obzirom da je, protivno Statutu UB, bivša dekanka svojevremeno bila angažovana kao gradski odbornik vladajuće partije mogu samo da naslutim razmere političkog uticaja na ovom fakultetu – ističe Radonjić.

Vladica Cvetković dodaje da u uzročno-posledičnom smislu kontroverzni izbor dekana na Filološkom fakultetu predstavlja opšte mesto našeg visokog obrazovanja, ali je na ovaj konkretan slučaj trenutno bačeno jako svetlo, pa se o tome priča.

– Događaće se ovo ili nešto slično i dalje po našim fakultetima, sve dok finansiranje u čitavom univerzitetskom sektoru ne bude potpuno transparentno, sve dok nam prioritet ne bude kvalitetno univerzitetsko obrazovanje uz stvaranje novog znanja, a ne puka borba za opstanak na nezdravom tržištu, a takva borba samo vodi u haotičnu (polu)privatizaciju državnih visokoškolskih ustanova – smatra Cvetković.