Ljubomir Anđelković nema iza sebe karijeru profesionalnog književnika, ali je napisao mudru, nepretencioznu knjigu koja i vrlo zahtevnom čitaocu donosi upečatljiv literarni doživljaj (Putovanje gena, Naučna KMD, Beograd 2017).
Živeći na svoj originalan način i baveći se uglavnom nestandardnim poslovima (nikad – kako kaže – nije imao poslodavca, uvek je sam stvarao svoje poslove i projekte) Anđelković je putovanja svetom digao na nivo promišljenog filozofskog stava kojeg se pridržavao u svemu što je radio.
Najveći deo knjige „Putovanje gena“ posvećen je autorovim hipijevskim putovanjima Afrikom 70-ih godina. U jednoj ravni, ovo štivo se može čitati kao priča o egzotičnim krajevima i ljudima do kojih je malo ko stigao iz ovog našeg dela sveta, ali postoji i onaj drugi nivo koji ovu knjigu čini literarno vrednom. Na ovom putovanju autor i njegovi saputnici traže i nalaze odgovore na suštinska pitanja: šta su prave vrednosti u životu. „Tamo smo spoznali slobodu, otkrili alhemiju, upoznali dobre ljude… Dvanaest godina živeli smo svoju priču ne obazirući se na neizvesnu budućnost…“ – sumira autor svoju globtrotersku i životnu filozofiju. Sa spoznajom sebe i sveta, formiranom na saharskim i zapadnoafričkim bespućima, junaci „Putovanja gena“ nastavili su svoju beogradsku egzistenciju. U svim poslovima kojima su se bavili sloboda i prijateljstvo su ostali primarni postulati. Ni surovost aktuelne tranzicije nije uspela da razori ove ideale.
Optimistička poruka ove knjige jeste da je moguće živeti pronalazeći i pokazujući drugima ono najbolje u sebi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
