Finansije ključ rešavanja problema

Zemlje članice Dekade inkluzije Roma su u ovoj godini, što je polovina Dekade, počele da preduzimaju dogovorene mere, jer su sada ispunjene finansijske, strukturne, organizacione pretpostavke za njihovo sprovođenje. Osnovni prioriteti Dekade, koja traje od 2005-2015. su poboljšanje položaja Roma u oblasti stanovanja, zapošljavanja, zdravstva i obrazovanja.

Svetozar Čiplić, ministar za ljudska i manjinska prava, istakao je da je priča o položaju Roma u Srbiji, ali i Evropi priča o viševekovnoj diskriminaciji. Kako je objasnio, Dekada inkluzije Roma predstavlja politički okvir, koji se pojavio među državama Evrope, od kojih su neke članice EU, neke formalno kandidati, a neke kao Srbija, potencijalni kandidati.

– Na tom političkom planu postoji i akcija, ali i dokumenti Dekade inkluzije Roma, kao i Evropska romska platforma, kao dokument koji je proizašao iz Dekade, specifičan po tome što su je prihvatile kao svoju političku platfromu zemlje članice EU. Dekada inkluzije Roma okuplja 13 vlada. Najbitnije je da mora da se radi na jedinstven, organizovan, koherentan način, da se iskustva zemalja moraju podeliti – ističe Čiplić.

On dodaje su u tom smislu doneti i nacionalni strateški dokumenti u svakoj od članica Dekade, Strategija za unapređenje položaja Roma, kao i akcioni planovi koji služe za realizaciju ovog programskog i planskog dokumenta.

– Sve zemlje članice Dekade saglasile su se da postoje temelji na kojima kada se radi evidentno će se unaprediti položaj Roma, a reč je o zapošljavanju, zdravstvu, obrazovanju i stanovanju. Pokazalo se da je potrebno, u ovako organizovanoj akciji, ne samo svesti aktivnost država na ove oblasti, nego i učiniti neke korake i pomake u međusektorskim temama, kao što su ravnopravnost polova, suzbijanje diskriminacije i smanjenje siromaštva – naglašava Čiplić. On dodaje da svaka država, da bi mogla da ima rezultate i postigne napredak mora da ima i strukture koje će biti posvećene realizaciji ciljeva, odnosno poboljšanju položaja Roma.

– Međutim, tek na kraju ove godine, svaka od država Dekade počinje da preduzima dogovorene mere, jer su sada ispunjene finansijske, strukturne, organizacione pretpostavke, da ono što je pet godina rađeno u pripremi dokumenata, sada može biti realizovano – dodaje Čiplić.

Kako navodi, svaka država članica Dekade se trenutno bori sa mehanizmom evaluacije, koji će dati koliko toliko egzaktan odgovor na pitanje šta je to zaista promenjeno, koliko je promenjeno i da li su mere koje se preduzimaju najbolje i najefikasnije da bi se život Roma poboljšao.

U političkom smislu je, kako dodaje, posebno značajna Evropska romska platforma, dokument koji su inicirale Mađarska i Srbija za vreme predsedavanja Dekadom, kao inicijativu državama EU da se i one uključe ili u Dekadu ili na organizovan način počnu da rešavaju pitanje unapređenja položaja Roma kao što to rade zemlje članice Dekade.

– S druge strane, ideja nema samo političku pozadinu, ne želi se samo politički promovisati činjenica da čak i neke države koje nisu deo EU već rade na unapređenju položaja Roma, nego se krenulo od činjenice da je Evropa matična država Romima. Dakle, pošlo se od toga da će ujedinjenje finansijskih izvora i država članica i onih koje nisu članice ojačati pre svega finansijske kapacitete za unapređenje položaja Roma – napominje Čiplić.

Kada je reč o Srbiji, prema njegovim rečima, afirmativnom akcijom u obrazovanju u Srbiji u poslednjih šest godina upisano je 913 učenika u srednje škole, 626 studenata na univerzitete. Uz to, Ministarstvo zdravlja angažovalo je 60 zdravstvenih medijatorki i samo u poslednjoj godini odobrilo sedam miliona dinara za projekte romskih nevladinih organizacija, a Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja realizovalo je konkurs za javne radove na kome je odobrilo oko 50 miliona dinara. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja podržava izradu planske dokumentacije za romska naselja u devet lokalnih samouprava u Srbiji, Ministarstvo kulture organizuje konkurse za podršku projektima nacionalnih manjina u oblasti kulture, medija i informisanja i podržava izdavaštvo, a Ministarstvo omladine i sporta podržava projekte u oblasti omladinskih organizacija uglavnom u oblasti obrazovanja i stanovanja.

Ističući značaj nacionalnih saveta kao mehanizma ostvarivanja manjinske samouprave, Petar Antić, pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava, objasnio je da su Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, koji je usvojen 3. septembra precizno određene nadležnosti Saveta iz oblasti kulture, obrazovanja, informisanja, službene upotrebe jezika i pisma, postupka izbora nacionalnih saveta, kao i druga pitanja značajna za rad ovih tela.

– Izbori će biti organizovani za romsku nacionalnu manjinu, odnosno romski nacionalni savet koji broji 35 članova. Izbori za nacionalni Savet mogu biti neposredni ili putem elektorske skupštine – objašnjava Antić. Inače, upis u posebne biračke spiskove nacionalnih manjina počeo je juče.

Kako dodaje Antić, upis na posebni birački spisak nacionalne manjine trajaće od novembra do marta naredne godine. U martu će Ministarstvo doneti odluku o načinu raspisivanja izbora .Ako se ispune uslovi za neposredne izbore onda se formiraju liste i na njoj može biti najviše onoliko kandidata koliko se članova nacionalnih saveta bira. Što se tiče romske nacionalne manjine i romskog nacionalnog saveta, ukazuje Antić, to znači da je moguće najviše 35 kandidata. Izbori će biti organizovani najkasnije šest meseci od dana stupanja na snagu Zakona, što znači najkasnije početkom juna 2010.

– Uveren sam da će formiranjem romskog nacionalnog saveta na osnovu novih zakonskih uslova biti omogućeno delotvornije učešće Roma u javnom životu i da će se u okviru njega postaviti demokratski dijalog o svim važnim pitanjima za Rome, ukazivati na probleme i sarađivati sa predstavnicima državnih organa na unapređivanju položaja Roma – dodaje Antić.

Milan Krkobabić, zamenik gradonačelnika Beograda, istakao je da Srbiji „papira ne manjka“, ali da je realni život nešto drugo. On je objasnio da je projekat raseljavanja nehigijenskog naselja ispod Gazele iznosio oko dva miliona evra.

– Ako kažemo da danas u Beogradu, mada to niko precizno ne zna, imamo između 100 i 200 nehigijenskih naselja, kad se to pomnoži sa dva miliona evra, dobija se cifra od 400 miliona evra. Bez novca ništa konkretno ne može da se promeni u životu romske populacije, ni u Srbiji, ni u Evropi -objašnjava Krkobabić.

Davor Rako, predstavnik misije UNHCR-a za pravnu zaštitu, naveo je da su Romi najugroženija i najmarginalizovanija nacionalna manjina u Srbiji i na zapadnom Balkanu.

– Između 35 i 60 odsto Roma nije upisano u školu, dok između 60 i 80 odsto Roma nema završenu osnovnu školu-napominje Rako. On je istakao da, prema procenama UNHCR, u Srbiji ima 17.000 lica bez državljanstva, a većina su Romi.

– Danas je u Srbiji registrovano 23.000 Roma, interno raseljenih lica s Kosova i Metohije, ali pretpostavlja se da je broj znatno veći, jer se mnogi nisu, po napuštanju Kosova, mogli registrovati zbog nedostatka dokumentacije. Romi interno raseljena lica su još ugroženiji od ostalih Roma i dvostruko marginalizovani – ističe Rako.

On naglašava da su Romi apatridi isključeni iz društva, nemaju pristupa osnovnim pravima garantovanim Ustavom svim građanima Srbije.

– Romi bez ličnih dokumenata nisu upisani u matične knjige rođenih i suočeni su sa brojnim poteškoćama. Ti ljudi su pravno nevidljivi, a razlozi nedostatka dokumenata su, između ostalog, nemogućnost upisa u matične knjige, uništene i izgubljene matične evidencije s prostora Kosova i Metohije, život u neformalnim naseljima bez adrese i prebivališta, ali i dugotrajne procedure, marginalizacija, diskriminacija, kao i nepostojanje svesti o važnosti posedovanja ličnih dokumenata – dodaje Rako. Prema njegovim rečima, prevashodna je odgovornost države da reši taj problem.

– UNHCR ima programe besplatne pravne pomoći za interno raseljena lica i izbeglice, između ostalog i Rome i programe finansirane od Evropske komisije za upis u matične knjige rođenih i pribavljanje dokumentacije. Istovremeno zagovaramo zakonska, sistemska rešenja za otklanjanje problema pravno nevidljivih lica kroz model zakona o pravnom subjektivitetu koji će na jednostavniji način omogućiti Romima, odnosno pravno nevidljivim licima da se upišu u matične knjige rođenih. Ovaj zakon bi bio prvi ključni korak u sistemskom rešavanju ovog problema – dodaje Rako.

Osman Balić, koordinator Lige za Dekadu Roma ukazuje da su romske nevladine organizacije pogonsko gorivo emancipacije Roma, kao i da su jedna od retkih grupa koja zna šta hoće i zna kako izvesti te promene.

On ukazuje da su Romi od igre i pesme, čime su pokazivali da postoje, sada postali prvorazredna politička tema, kao i da oni hoće da žive kao sav normalan svet.

– Romi će postati ozbiljan narod s kojim će morati ozbiljno da se razgovara, ali ne sa pozicije paternalizma – ukazuje Balić. On ističe da je Dekada Roma najuspešniji srbijanski i evropski projekat, kad je reč o tranzicionim procesima.

Međutim, on upozorava na rasizam u Srbiji, koji se, kako dodaje, ne ispoljava otvoreno i zato je opasan, jer je „prikriven, a ima ga čak i u Vladi i državnoj administraciji“.

On dodaje da je dobro što su do sada Romi dobili status nacionalne manjine, kulturnu autonomiju, nacionalni savet, strategiju za unapređenje položaja Roma, interministarsku grupu, budžetski razdeo za Rome i postigli sveukupno odlične rezultate u sve četiri oblasti Dekade.

– Dekada je najuspešniji reformski projekat u Srbiji od 5. oktobra. Sledeći test dostignute političke kulture su izbori za romski nacionalni savet – naglašava Balić.

Danica Vučenić, autorka i voditeljka emisije „Kažiprst“ na RTV B92, naglašava da su Romi stalno deo nekog projekta, jer samo onda kada političari odu u neko naselje i povedu kamere, tada se izveštava o romskom pitanju.

– Romski mediji u Srbiji, radio i tv Nišava, s punim pravom imaju ogromnu dozu nesigurnosti, jer kad god zakorače na ulicu susreću se sa suptilnom ili otkrivenom diskriminacijom. Imaju frustraciju da njihov program ne može da reši romsko pitanje, da ne može da edukuje ciljnu grupu, jer nemaju dovoljno novca, nisu edukovani i nedostupne su im određene institucije. Nevladin sektor možda radi dobro, ali političari pristaju da kontaktiraju sa romskim novinarima i gostuju samo onda kad je njima u interesu, znači da potcenjuju taj medij i tretiraju ga drugačije nego većinske medije. Uz to, mislim da velike kompanije koje žele da budu korporativno odgovorne moraju da nađu način da sarađuju sa tim medijima i finansiraju njihov redovni program – objašnjava ona. Vučenićeva napominje da je jako važno da Romi prestanu da se u medijima tretiraju kao deo projekta

– Moramo da prestanemo da ih tretiramo kao projekte i da počnemo redovno da izveštavamo o njima. Pored edukacije romskih novinara, moraju se edukovati i većinski novinari kako izveštavati o Romima – ukazuje ona.

Srđan Radulović, glavni i odgovorni urednik NIN-a, naglašava da predrasude koje postoje kod prosečnog građanina Srbije mogu da dobiju potvrdu ili čak da se šire zahvaljujući nekorektnom ili neprofesionalnom ponašanju medija.

– Zašto u vestima često u naslovu piše da su Romi nešto ukrali, napali nekoga, potukli se. Nigde ne piše, kad je reč o sličnim situacijama, da su to Srbi, Mađari, Bošnjaci. To je primer kako predrasude koje imamo o Romima prenosimo i širimo kroz medije umesto da to pokušamo da to eliminišemo. Ovih primera je danas manje, ali to ne znači ništa u odnosu na činjenicu da ih ima. Drugi značajan faktor je uloga medija u promovisanju pozitivnih primera. U medijima postoji ustaljena šema pisanja o Romima, oni su simbol nemaštine, siromaštva. Zbog dosadašnjeg odnosa medijia i oni uspešni ne žele da se eksponiraju. Želim da ukažem na potrebu da zajedno i mediji i romska zajednica, menjamo ove odnose i da se angažujemo na rešavanju problema Roma – napominje Radulović.

Čiplić: Obezbediti investicije u domenu stanovanja

– Izazovi za naredni period su obezbeđivanje dovoljnih sredstava za investicije u domenu stanovanja, jer stanovanje je jedna od ciljanih oblasti, tamo gde je moguće legalizacija romskih naselja, kao i poboljšanje socijalnog zdravstvenog položaja Roma – ukazuje ministar za ljudska i manjinska prava.

Vučenić: Neophodna edukacija novinara

Danica Vučenić, novinarka RTV B92, kaže da je neophodno prilagoditi jezik političara i nevladinog sektora kad se govori o Romima, jer ljudi ne razumeju šta znači strategija ili Dekada Roma. Uz to, kako ističe, neophodno je edukovati novinare većinskih medija kako treba da izveštavaju o manjinama, a „kako izgleda suptilna diskriminacija u koju svi zapadamo, s vremena na vreme, a da toga nismo ni svesni“.

Rako: Polovina romske populacije živi u siromaštvu

Skoro polovina romske populacije živi u siromaštvu, dok se procenjuje da dve trećine dece iz romskih naselja živi ispod granice siromaštva. Između 60 i 80 odsto Roma interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije živi u nehigijenskim izolovanim naseljima. Romi su oko sedam i po puta izloženiji siromaštvu u odnosu na ostatak stanovništva. Stopa smrtnosti među decom mlađom od pet godina je 28 na hiljadu dece, što je tri puta veća stopa od prosečne stope u Srbiji – ukazao je Rako.

Svetozar Čiplić, ministar za ljudska i manjinska prava

Dekada inkluzije Roma okuplja 13 vlada i najbitnije je da je svest u ovim državama o položaju Roma i obaveza tih država prema svojim građanima romske nacionalnosti takva da mora da se radi na jedinstven, organizovan, koherentan način, da se iskustva moraju podeltii, da akcije koje se preduzimaju kao i oblasti u kojima se preduzimaju moraju biti jedinstvene. Izazovi za naredni period su obezbeđivanje dovoljnih sredstava za investicije u domenu stanovanja, jer stanovanje je jedna od targetiranih oblasti, tamo gde je moguće legalizacija romskih naselja, kao i poboljšanje socijalnog zdravstvenog položaja Roma.

Petar Antić, pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava

Prema Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, izbori za nacionalne savete biće organizovani i za romsku nacionalnu manjinu, a romski nacionalni savet broji 35 članova. Upis u posebne biračke spiskove nacionalnih manjina počeo je 9. novembra. Izbori će biti organizovani najkasnije šest meseci od dana stupanja na snagu Zakona, što znači najkasnije početkom juna 2010. Uveren sam da će formiranjem romskog nacionalnog saveta na osnovu novih zakonskih uslova biti omogućeno delotvornije učešće Roma u javnom životu i da će se u okviru njega postaviti demokratski dijalog o svim važnim pitanjima za Rome, ukazivati na problem i sarađivati sa predstavnicima državnih organa na unapređivanju položaja Roma.

Milan Krkobabić, zamenik gradonačelnika Beograda

Srbiji papira ne manjka, ali je realni život nešto drugo. Projekat raseljavanja nehigijenskog naselja ispod Gazele iznosio je oko dva miliona evra. Bez novca ništa konkretno ne može da se promeni u životu romske populacije, ni u Srbiji, ni u Evropi. Bez odgovarajućih materijalnih sredstava, namenjenih za bitno poboljšanje pozicija romske populacije, u Srbiji, u okolnim zemljama, u zemljama EU, njihov položaj se apsolutno neće promeniti.

Davor Rako, predstavnik misije UNHCR u Srbiji

Romi su, prema podacima UNHCR, najugroženija i najmarginalizovanija nacionalna manjina u Srbiji i na Zapadnom Balkanu sa mnogo problema i u Evropi. Prema procenama UNHCR u Srbiji ima 17.000 lica koja su de fakto lica bez državljanstva, a većina su Romi. Danas je u Srbiji registrovano 23.000 Roma, interno raseljenih lica s Kosova i Metohije, ali pretpostavlja se da je broj znatno veći, jer se mnogi nisu, po napuštanju Kosova, mogli registrovati zbog nedostatka dokumentacije. Romi interno raseljena lica još su ugroženiji od ostalih Roma i dvostruko marginalizovani. Neophodna su zakonska, sistemska rešenja za otklanjanje problema pravno nevidljivih lica kroz model zakona o pravnom subjektivitetu koji će na jednostavniji način omogućiti Romima, odnosno pravno nevidljivim licima da se upišu u matične knjige rođenih.

Srđan Radulović, glavni i odgovorni urednik NIN-a

Predrasude koje postoje kod prosečnog građanina Srbije mogu da dobiju potvrdu ili čak da se šire zahvaljujući nekorektnom ili neprofesionalnom ponašanju medija. Zašto u vestima često u naslovu piše da su Romi nešto ukrali, napali nekoga, potukli se. Nigde ne piše, kad je reč o sličnim situacijama, da su to Srbi, Mađari, Bošnjaci. To je primer kako predrasude koje imamo o Romima prenosimo i širimo kroz medije umesto da pokušamo da to eliminišemo. Drugi značajan faktor je uloga medija u promovisanju pozitivnih primera.

Osman Balić, koordinator Lige za Dekadu Roma

Romske nevladine organizacije su pogonsko gorivo emancipacije Roma, a oni su i jedna od retkih grupa koja zna šta hoće i zna kako izvesti te promene. Romi će postati ozbiljan narod s kojim će morati ozbiljno da se razgovara, ali ne sa pozicije paternalizma. Dobro je što su do sada Romi dobili status nacionalne manjine, kulturnu autonomiju, nacionalni savet, finansijska sredstva, strategiju za unapređenje položaja Roma, interministarsku grupu, budžetski razdeo za Rome i postigli sveukupno odlične rezultate u sve četiri oblasti Dekade. Dekada inkluzije Roma je najuspešniji reformski projekat u Srbiji od 5. oktobra u sve četiri oblasti, zapošljavanju, obrazovanju, stanovanju i zdravstvu.

Danica Vučenić, autorka i voditeljka emisije „Kažiprst“ na RTV B92

Nisam sigurna da smo mi, većinski mediji, koji plediramo da brinemo o ljudskim i manjinskim pravima, edukovani dovoljno kako da ne podlegnemo suptilnoj diskriminaciji romske populacije. Romi su stalno deo nekog projekta, onda kada političari odu u neko naselje i povedu kamere, tada mi izveštavamo o romskom pitanju. Političari pristaju da kontaktiraju sa romskim novinarima i gostuju u emisijama samo onda kad je njima u interesu, znači da potcenjuju romske medije i tretiraju ih drugačije nego većinske medije. Moramo da prestanemo da Rome tretiramo kao deo projekata i da počnemo redovno da izveštavamo o njima. Pored edukacije romskih novinara, moraju se edukovati i većinski novinari kako izveštavati o Romima.