Finansijska kriza može izazvati nesagledive posledice

Aktuelna svetska finansijska kriza, koja sve više pogađa i zemlje srednje i istočne Evrope, prema uverenju austrijskih analitičara, može zbog toga dovesti do nesagledivih posledica po Austriju. Kao primer analitičari navode slučaj Mađarske, koja je donedavno bila gotovo magnet za strana ulaganja, a preko noći je upala u duboku krizu. Na njenih deset miliona žitelja svalilo se breme inostranog duga od 164 milijarde dolara, u kojem sa 38 milijardi učestvuju austrijske finansijske grupacije.

Desetinama milijardi dolara vrednom injekcijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), EU i Svetske banke, uspeo je pokušaj da se Mađarska spase od kolapsa, ali strah austrijskih ekonomskih stručjaka i dalje je veliki. Slični problemi i visoka dugovanja prema inostranstvu, ali i Austriji, beleže Poljska, Slovačka i Češka. Bugarska beleži strani dug u visini od 94 odsto domaćeg bruto proizvoda. Kako će se stvari odvijati u ostalim, za austrijske investitore, privlačnim zemljama, ostaje da se vidi. Analitičari u Beču ističu veliki procenat dugovanja svih država istočne i srednje Evrope prema Austriji.

Tako, na primer, u inostranom dugu Slovenije od 45,6 milijardi dolara Austrija učestvuje sa 10,7 milijardi. Slično je i sa drugim državama bivše Jugoslavije. U celom ovom pregledu, Srbija se u očima austrijskih analitičara, a i s obzirom na visinu duga prema Austriji, nalazi u najpovoljnijem položaju. Deo tog manjeg duga Srbije se može pripisati periodu sankcija, kada Srbija nije mogla kao druge države u regiji da uzima novac iz inostranstva i time nije došla u toliko velika dugovanja prema inostranstvu.

Austrija, za koju je tržište srednje i istočne Evrope bilo faktor ekonomske i socijalne stabilnosti, nastoji, prema izjavi Ute Pok iz Folksbanke da „hladnokrvno“ prati tokove u navedenim zemljama. Prema njenom mišljenju, ono šta treba očekivati, jeste slabljenje izvoznih mogućnosti tih zemalja ka Zapadu, što će se posebno oštro odraziti na izvozno orijentisanu Češku i Slovačku. Austrija takođe ima dugovanje u vrednosti 147 milijardi evra i dodatne probleme koji se ne mogu vezati za svetsku finansijsku krizu. Neke, doskora „paradne“ firme, kao što je avio kompanija AUA, uz gubitak od 1,2 milijarde evra u procesu privatizacije, teško da može naći kupca. Štaviše, javna televizija ORF beleži minus od sto miliona evra i stoga mora da primeni mere oštre štednje. Slična kriza je u Pošti i Telekomu. Prema viđenju rukovodioca firme Post AG, ovo preduzeće se mora osloboditi od 9.000 zaposlenih i zatvoriti više stotina poštanskih biroa. U Telekomu, čiji bi gubitak u ovoj godini iznosio 633 miliona evra, planiraju otpuštanje 2.500 zaposlenih, od čega polovine do kraja naredne godine.