Finansijske čarolije austrijskih političara

Afera je planula pošto se novinar Sandej tajmsa pre desetak dana – predstavljajući se kao lobista ruske firme – obratio trojici političara, među ostalima i Štraseru, i ponudio im saradnju. Svakome je ponudio po 100.000 evra za poslove koji bi se obavljali unutar EU. Sva tri političara, jedan iz Slovenije, drugi iz Rumunije i Štraser pristali su na saradnju. Objavljivanjem video snimka o dogovoru sa Štraserom, Sandej tajms je uneo veliku pometnju u Austriji. Naime, Štraser, kao šef parlamentarne grupe austrijskih narodnjaka u Evropskom parlamentu i do 2004. ministar policije Austrije, smatran je odmerenom ličnošću bez afera. Međutim, otkriveno je da je evroposlanik Štraser uz visoku platu, preko svoje konsalting firme prihodovao i do 676.000 evra godišnje.

Zajedno s njim, na „crnoj listi“ našla se i Hela Raner, takođe predstavnica Narodne stranke u Evropskom parlamentu, koja je uporedo sa položajem u EU, bila i vlasnica firme „Revita“. Uz dugovanje od oko sedam miliona evra, firma je postala insolventna. Da bi je spasila od stečaja, Ranerova je pokušala da dugovanja nadoknadi kroz fingirane troškove biroa koji je imala u EU, kao i kroz lažne honorare i premije.

Afera se širi na druge Šiselove kolege: ispostavlja se da je bivši vicekancelar Vili Molterer kao „politički savetnik“ radio za jednu čeličanu; bivša ministarka spoljnih poslova Benita Ferero Valdner uz platu od 150.000 evra godišnje i položaj u EU godinama je bila u nadzornom odboru jedne nemačke osiguravajuće kompanije i u nadzornom odboru španske energetske kompanije.

Bilo bi nepravedno ne pomenuti Karl-Hajnc Grasera koji je kao ministar finansija „plivao“ između Hajderove i Šiselove partije. Našavši se na čelu ogromnog ministarstva (2.000 zaposlenih), uporedo sa državnim poslom formirao je firmu Hompejdž u koju je od Udruženja industrijalaca, neznano po kom osnovu, prihodovao 325.000 evra na koje nije platio porez. Prvo je tvrdio da za takve poslove ne postoji obaveza plaćanja poreza, a zatim, pred istražnim organima, da je zaboravio da plati. Čudno kada se zna da se u Austriji svaki račun nalazio pod strogom kontrolom baš njegovog ministarstva.

Šisel – od zelenog do nuklearnog lobiste

Deo opozicije zahteva od Volfganga Šisela da podnese ostavku na mesto poslanika u austrijskom parlamentu. Nuklearna katastrofa u Japanu aktuelizovala je, naime, činjenicu da Šisel, nekadašnji antinuklearac, uz ne tako malu kancelarsku penziju, za platu od 117.000 evra godišnje obavlja poslove lobiste za jedan nemački atomski koncern, gde sedi u upravnom odboru. Predstavljajući se kao pobornik očuvanja prirodne sredine, Šisel je u vreme dok je bio kancelar nastojao da u pregovorima sa Pragom zaustavi nastavak radova na izgradnji nuklearne elektrane Temelin.