Finansijski problemi i pritisci vlasti uništili Užičku nedelju

Te lokalne novine su izlazile sedmično, potom petnaestodnevno i, na kraju su, posle 1.031. broja, ugašene zbog, kako navodi njihov vlasnik Toni Stanković, neizdrživih finansijskih problema i političkih pritisaka, ne samo sa lokalnog nivoa.

„Oni kod kojih su ključevi blagajne, nikada nisu smatrali Užičku nedelju vrednom pažnje. Znali su da za novac lokalne samouprave mogu dobiti samo istinu, a istina je nešto od čega se na ovim prostorima konstantno beži. Zato su budžetska sredstva, po pravilu, završavala na računima medija koji se bave propagandom vlasti, a ne novinarstvom. Gradu Užicu je veći interes postojanje lista Alo, nego Užičke nedelje. Iz budžeta pomažu ovaj tabloid, a za lokalni, užički list, para nema“, naveo Stanković i dodao da je sajt Užičke nedelje izložen hakerskim napadima.

Na ovogodišnjem konkursu za sufinansiranje medijskih projekata iz užičkog budžeta, projekat sajta Užičke nedelje je podržan sa svega 50.000 dinara, dok je, primera radi, tabolidu Alo dodeljeno osam puta više. Prošle godine, dva projekta sajta i štampanog izdanja tog užičkog medija, podržani su sa 170.000, dok je pre dve godine redakcija odbila iznos od 80.000 dinara za dva projekta – i sajta i štampanog izdanja.

Za razliku od te redakcije, koja je nije ćutala na bahatosti, mahinacije i korupciju vlasti i sarkastično portretisala njene aktere, drugim lokalnim medijima, od kojih su neki nedavno osnovani, a koji su bliski vlasti ili o njoj izbegavaju kritički da pišu zbog straha da neće dobiti novac za medijske projekte, dodeljivani su iznosi od nekoliko stotina hiljada do nekoliko miliona dinara.

„Poslednjih 15 godina, lokalne vlasti nisu trpele Užičku nedelju i na sve načine su pokušavale da unište slobodu mišljenja. Određeni ljudi u lokalnoj vlasti su našoj konkurenciji i drugim medijima davali velike svote novca, koji priada građanima, a ne nijma, dok nama, praktično, nisu davali ništa. Time su jasno stavili do znanja da žele da ugase novine koje su se kritički odnosile prema svakoj vlasti, pa i sadašnjoj, za razliku od ostalih lokalnih medija koji su podanici svake vlasti, pa i aktulenog režima“, ocenio je za Danas Stanković i dodao da, projekti te redakcije, poslednje dve godine, nisu podržani na konkursima Ministarstva kulture i infomisanja.

„Trpeli smo teror sadašnjeg režima, ali prethodnih vlasti. Na kraju, epidemija korona virusa nas je potpuno uništila, jer se broj oglašivača drastično smanjio, a tiraž nije dovoljan za plate i ostale troškove i sve to nismo mogli da izdržimo“, svedoči naš sagovornik.

Navodeći će „morati da proda deo lične imovine da bi izmirio dug za štampanje novina“, Stanković kaže da će, najverovatnije, on i još jedan zaposleni u redakciji, koju je nedavno napustio jedan novinar, morati na biro za nezaposlene, a da se Užička nedelja neće štampati.

Redakcija, kaže, nije tražila pomoć ni od koga, pa ni od dva najveća novinarska udruženja NUNS i UNS, za koje navodi da su „interesne grupacije, koje gledaju kakao da izvuku novac iz raznih budžeta“, a potom ističe da se zalagao za to da se ukine budžetsko sufinansiranje medijskih projekata i da mediji ostvaruju prihode na tržištu.

On dodaje da je lokalni medij, koji je konkurencija Užičkoj nedelji, za pet godina dobio višemilionski iznos iz užičkog budžeta i da to „jasno dokazuje da je time narušena tržišna utakmica i da se parama poreskih obveznika finansira podaništvo“.

„U takvoj situaciji, ne možete ništa da uradite, osim da se časno povučete“, ogorčen je Stanković i poručuje da „o celokupnoj novinarskoj profesiji u Srbiji misli sve najgore“.

Bez reakcije kolega

Na gašenje Užičke nedelje jedinio je reagovalo udruženje Inicijativa za Požegu, ali u Užicu nema javnih reakcija. Vest o tome nije objavio nijedan užički medij. „Bili smo njihova nečista savest i dokaz da se novinarski posao može časno obavljati. Mislim da se oni raduju gašenju Užičke nedelje“, ocenio je Stanković.

Promovisanje Užičana i Užica

Osim satiričnog i erskog duha i otvorenosti za različite stavove, Užička nedelja, koja je okupila desetak saradnika, pa i Užičane koji žive u inostranstvu, promovisala je i postignuća građana Užica i njihov doprinos razvoju i afirmaciji grada. Trinaest godina je dodeljivala nagrade „Užičanin godine“, na koje su njeni dobitnici bili veoma ponosni.