Mere socijalnog distanciranja koje su uvedene 2020. kao odgovor na pandemiju COVID-19 prisilile su mnoge ljude da rade od kuće. Kad je reč o Srbiji, oko 7,2 odsto od ukupnog broja zaposlenih radilo je iz svog doma, što je znatan skok u odnosu na 2019. godinu, kad je na ovaj način radilo oko 4,9 odsto radnika.
Prema podacima Eurostata, u 2020. godini 12,3 odsto zaposlenih između 15 i 64 godine u EU obično je radilo od kuće, što je takoreći duplo više od proseka, koji je tokom poslednje decenije ostao konstantan na oko pet odsto.
Prethodnih godina, udeo samozaposlenih koji su prijavili da obično rade od kuće bio je oduvek veći od udela ostalih kategorija radnika.
Međutim, jaz je postao manji 2020. godine, jer se udeo zaposlenih koji obično rade od kuće povećao sa 3,2 odsto u 2019. na 10,8 odsto, dok se udeo za samozaposlene povećao u manjoj meri: sa 19,4 odsto u 2019. na 22 odsto u 2020.
Više žena nego muškaraca radi od kuće
Postoje različiti trendovi u zavisnosti od starosti i pola radnika kad je u pitanju rad kod kuće. U 2020. veći udeo žena (13,2 odsto) prijavio je da obično radi od kuće u odnosu na muškarce (11,5 odsto).
U poređenju sa drugim starosnim grupama, mlađi ljudi su imali manje šanse da rade od kuće u 2020. godini. Samo 6,3 odsto onih u dobi od 15 do 24 godine prijavilo je da obično radi od kuće, u poređenju sa 13 odsto u kategoriji od 25 do 49 godina i 12,4 odsto u starosnoj grupi od 50 do 64 godine.
Najveći udeo ljudi koji rade od kuće u Finskoj, Luksemburgu i Irskoj
Finska je bila na vrhu liste država članica EU kad je reč o kućnom radu, sa 25,1 odsto zaposlenih ljudi koji su obično radili od kuće 2020. godine. Za njom slede Luksemburg (23,1 odsto) i Irska (21,5 odsto).
Suprotno njima, najmanji udeo radnika koji rade kod kuće prijavljen je u Bugarskoj (1,2 odsto), Rumuniji (2,5 odsto), Hrvatskoj (3,1 odsto) i Mađarskoj (3,6 odsto).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.