Finska i Švedska razmatraju članstvo u NATO

Za razliku od prethodnog perioda u Finskoj i Švedskoj se sve češće vode debate o članstvu u NATO, što je umnogome rezultat nedavnih ruskih akcija u Gruziji. Analitičari i političari smatraju da je taj događaj podstakao države koje teže članstvu da iskažu svoje ambicije. „Potrebno je da razmotrimo politiku u oblasti bezbednosti“, izjavio je šef finske diplomatije Aleksandar Stab. On smatra da se svet trenutno suočava sa situacijom nalik onoj koja je nastala nakon terorističkih napada na SAD pre sedam godina. „Priče o tome kako se ništa nije izmenilo jesu nepojmljive za mene“, kazao je Stab koji predstavlja manju koalicionu stranku u vladi. Taj konzervativni političar je naglasio da će u Finskoj ubrzo biti pokrenuta debata o članstvu u NATO. Finska ima 1.200 kilometara dugačku granicu sa Rusijom, što je izazvalo bojazni vlade u Helsinkiju da bi novi hladni rat mogao naneti dosta štete. Štaviše, ta država je već u martu objavila planove o zajedničkim operacijama sa NATO, u slučaju potrebe za „hitnom reakcijom“. U tom kontekstu, Švedska je osmislila tehnička sredstva koja će joj pomoći da se brzo adaptira ukoliko postane članica Alijanse.
U Švedskoj je pokrenuta slična inicijativa, budući da liberalna Narodna stranka vrši pritisak na koalicione partnere da što pre razmotre predloge o pridruživanju NATO. Među glavne zagovornike takve zamisli ubraja se Alen Vildmen, portparol Ministarstva inostranih poslova. Ipak, opozicioni poličari iz redova Socijaldemokratske partije oštro se protive članstvu u NATO. Oni smatraju da će na taj način biti dovedena u pitanje reputacija Švedske kao neutralne države.