Firmi svoje urednice koja nema nijednog zaposlenog RTS daje milion i po evra za seriju

Ovaj izdatak odobrio je i Upravni odbor RTS-a na istoj sednici na kojoj je kritikovao praksu da zaposleni na javnom servisu rade i za privatne produkcije od kojih RTS kupuje programski sadržaj. Zapisnik sa ove sednice, kao i planirani troškovi RTS-a bili su nedostupni javnosti, sve dok ih Pištaljka nije ekskluzivno objavila.

Autentičnost podataka potvrdio je i predsednik Upravnog odbora Branislav Klanšček, a Pištaljkina otkrića dovela su i do reakcije tužilaštva koje je pokrenulo istragu o ovom slučaju.Iako je UO odobrio firmi „Atena” novac za „Pupina”, u programu poslovanja RTS-a za ovu godinu navodi se da seriju radi izvršna produkcija „Blu baterflaj”. U ovoj firmi je urednica u RTS-u Aneta Ivanović direktor i suvlasnik (sa 30 odsto vlasništva), a po poslednjem objavljenom finansijskom izveštaju za 2021. godinu ima tri zaposlena.

„Atena” nije usamljen primer, jer RTS realizaciju serije „Sveto kraljevstvo” plaća firmi „Blekbuk”, koja takođe nema zaposlenih. Pištaljka je pisala da je ovaj nastavak serije „Nemanjići”, koju je RTS radio samostalno, u planovima za prošlu i ovu godinu budžetiran sa ukupno 1.399.800 evra.

U sedam firmi koje angažuju RTS-ove zaposlene da kreiraju zabavne emisije i za koje im javni servis odobrava budžete ukupne vrednosti 3,5 miliona evra radi 27 ljudi.

Privatna produkcija „Serbika medija” sa svega jednim zaposlenim radi emisiju „Moja dedovina” koju vodi Milan Popović, zaposlen na RTS-u. Takođe, jednog zaposlenog ima i firma „Filming” koja radi najskuplju emisiju, kviz „Stigni me ako znaš”. Kviz vodi Kristina Radenković, voditeljka „Slagalice“, koja po rečima predsednika UO RTS-a Branislava Klanščeka, za angažovanje u ovom kvizu dobija 15.900 evra za deset snimajućih dana. Klanšček je za više medija govorio i da se u realizaciji kviza „Stigni me ako znaš” koriste zaposleni, studio, oprema i tehnika RTS-a, a da privatna firma služi samo kao „protočni bojler”. Vlasnik „Filminga” Aleksandar Babić u svom odgovoru tvrdi da kod njih „ima svakako više od jednog zaposlenog, kao i spisak od stotinak saradnika honorarno angažovanih na različitim projektima”. Ipak, zvanični podaci sa APR-a demantuju ove navode.

Dva zaposlena ima „Kreativni studio Cepter”, u čijoj produkciji nastaje emisija „TV lica kao sav normalan svet” Tanje Peternek. Emisiju „Ja volim Srbiju” realizuje „Emoušn” (Emotion) sa tri zaposlena. Ovaj kviz vodi RTS-ovo TV lice Dragana Kosjerina. Po četiri zaposlena imaju firme „Adrenalin” i „Monte video”, producenti emisija „Potera” i „Sasvim prirodno” u kojima je Jovan Memedović voditelj i autor.

Firma „Top manifest” producenta „Svadbe iz mog kraja” i „Novog početka” broji 12 zaposlenih. Za realizaciju ovih sadržaja angažovana je Marija Veljković, voditeljka „Slagalice“.

A Flourish chart

RTS sa više od 2.500 zaposlenih u svojoj produkciji proizvodi svega šest emisija zabavne redakcije, od kojih dve – „Slagalica” i „Šarenica” – spadaju u najgledanije na javnom servisu.

Ova redakcija, po rečima predsednika UO Klanščeka, četvrtu godinu zaredom izdvaja novac za još jednu emisiju koja nije realizovana. Klanšček je tužilaštvu podneo krivičnu prijavu protiv rukovodstva RTS-a pošto je Pištaljka objavila podatke o trošenju novca javnog servisa.

Tužilaštvo ispituje navode iz teksta Pištaljke

Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu protiv generalnog direktora RTS-a Dragana Bujoševića i drugih odgovornih lica javnog servisa vodi dve istrage, saznaje Pištaljka.

Jedna istraga se vodi po prijavi predsednika UO RTS-a Branislava Klanščeka u kojoj su izneti navodi za koje tužilaštvo tvrdi da se „delimično poklapaju sa pisanjem Pištaljke”. „Danas je dat nalog policiji da se provere navodi iz krivične prijave“, piše u odgovoru Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

Druga istraga, koju tužilaštvo vodi od 25. januara, pokrenuta je za krivično delo zloupotreba javnih nabavki, po prijavi firme „B2M d.o.o.“, koja je, kako piše u odgovoru, „jedan od ponuđača nezadovoljan ishodom postupka”. „Formiran je predmet i 3. februara 2023. godine je Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije uputilo zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja Upravi kriminalističke policije u cilju provere navoda krivične prijave”, saopštili su iz tužilaštva.

Firma „B2M“ bavi se prodajom hemije i papirne galanterije na veliko, a Pištaljka je pisala da je Komisija za zaštitu konkurencije kaznila tu firmu za nameštanje ponuda u javnim nabavkama 2018. godine, a da je posle kazne firma nastavila neometano da posluje sa državom, najviše od svih ostalih kažnjenih firmi.

RTS je 2021. godine nabavio od „B2M” deterdžente za više od 3 miliona dinara, pokazuju podaci sa portala javnih nabavki.

Pojašnjenje PG Mreža: Gajić ugovore sa RTS-om sklapao samostalno, nije učestvovao u izradi naše emisije

Produkcijska grupa „Mreža“ reagovala je na tekst „Izveštaj koji RTS krije: Vaše pravo da platite sve“ i navela da „Dušan Gajić jeste jedan od suvlasnika PG Mreže ali nije stalno zaposlen u PG Mreži“. Pištaljka je objavila da je dopisnik RTS-a iz Brisela Dušan Gajić angažovan i u izradi jedne emisije koju „Mreža“ pravi za RTS.

„Ugovore koje ima i koje je imao sa RTS-om kao dopisnik iz Brisela dogovarao je samostalno bez PG Mreže, i na ime njegovog rada i njegovih troškova kao dopisnika iz Brisela, RTS nije nikada uplaćivao novac PG Mreži“, navodi se u pismu direktora „Mreže“ Vladimira Milića Pištaljci.

Milić dodaje da je emisija „Da nam nije… autobiografija o mom narodu”, koja se bavi nacionalnim manjinama, „prošla regularnu konkursnu proceduru kada je počelo njeno emitovanje“.

„Emisija je prošle godine dobila nagradu OEBS-a i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Ono što je takođe važno reći je da Dušan Gajić ni na koji način ne učestvuje u izradi emisije, a samim tim ne dobija nikakav novac za tu emisiju niti za bilo kakav angažman od PG Mreže.

Molim vas da ovu informaciju objavite jer je interes i nas i javnosti da se otklone sve nejasnoće i moguća zlonamerna tumačenja. U potpunosti, i kao novinari i kao građani, podržavamo svaki napor da ono što svi  finansiramo bude transparentno i javno dostupno“, piše Vladimir Milić.