Fobija i mikrobi u izbornoj filozofiji Donalda Trampa

Američki predsednik Donald Tramp, naravno, ne računa na takvu mogućnost, ali se oslanja na teoriju, prema kojoj američki predsednik i samo on ima svu i neospornu vlast u državi. Zasad, Tramp je zapretio da će da raspusti oba doma Kongresa, što ni jedan predsednik u američkoj istoriji nije učinio.

Ta teorija je poznata kao u teorija unitary executive power. U američkom pravnom sistemu njen skoriji, najstrasniji pristalica bio je pokojni sudija Vrhovnog suda, Antonin Skalia, čiji je predsednik Tramp bio veliki poštovačlac. Kad smo se sreli u Švajcarskoj i na pitanje šta ta teorija znači, Skalia je odgovorio: „To znači da predsednik ima vlast kao faraon ili kao car“.

Kad je pre nekoliko dana poručio da on ima apsolutnu moć i da će on odlučiti kad će zabrane uvedene zbog virusa korona biti suspendovane u zemlji i obnovljena ekonomska aktivnost, Tramp je jasno stavio do znanja da svoju vlast razume u skladu s teorijem objedinjene izvršne vlasti.

Ubrzo je stigao odgovor od demokratskih guvernera, a u prvom redu od guvernera Njujorka, Endrjua Kuoma, da će mere biti ukidane onakako kako guverneri kažu i da se neće poštovati predsednički ukazi.

Ovo je samo jedan od problema s kojima se suočava američki predsednik nekoliko meseci pred održavanje izbora.

„Mnogo ljudi imaju virus. Razgovarao sam s dvojicom. Oni su to imali. Nikad nisu otišli lekaru. Nisu nikuda išli, čak to nisu ni prijavili… Procenat umrlih ljudi je mnogo niži nego što sam mislio… Stopa smrtnosti je, prema mom mišljenju, daleko, daleko niža“, govorio je nedavno Tramp o virusu korona, samo neki dan nakon što je izjavio da bi od korone u SAD moglo da strada 250.000 ljudi.

Amerika ima najveći broj zaraženih u svetu, a očekuje se da će po broju žrtava takođe biti na vrhu. Za sve to vreme, predsednik Tramp je odbijao da preduzme radikalne mere, koje su mu s mnogih strana preporučivane, pa je ponovo zaradio epitet nekompetentnog i nestabilnog“ predsednika.

To da Tramp ima veliki broj kritičara i da izaziva snažnu polarizaciju nije ništa novo. Pandemija im je omogućila da postave još jednu liniju konfrontacije sa američkim predsednikom, u nadi da će i on biti politička žrtva virusa korona. Najdrastičniji scenario, koji se razmatrao u javnosti, iako ga niko od zvaničnika nije pomenuo, bilo je odlaganje američkih izbora. To se nikada nije dogodilo u američkoj istoriji, čak ni u vreme građanskih i svetskih ratova.

Trampu je jasno da, ukoliko brzo ne otvori ekonomiju i ne vrati je koliko-toliko u normalni kolosek, njegove izgledi da bude reizabran postaju upitni.   Pandemija je donela ozbiljne probleme u njegovu predsedničku kampanju, a nije suštinski uvećala njegovu popularnost, kako što je to učinila kod mnogih drugih lidera, koji sa koronom dostižu, ranije nezamislive, izraze narodne podrške.

Italijanskom premijeru Konteu podrška je porasla za 27 odsto, francuskom predsedniku Makronu za 11 odsto, a već visoka podrške kancelarki Angeli Merkel za 11 odsto.

Premijerima manjih evropskih država, ona je porasla još više – za više od 30 odsto austrijskom kancelaru Sebastijanu Kurcu i holandskom premijeru Marku Ruteu, dok je danska premijerka Mete Frederiksen zaradila čitavih 40 odsto.

Svima njima, sadašnja podrška je oko 80 odsto. Za razliku od njih, Trampu je podrška skočila samo dva poena i iznosti 44 odsto.

Niko nije mogao da očekuje da će zaraza igrati bilo kakvu negativnu ulogu u Trampovoj karijeri. On bi s razlogom mogao da tvrdi da je pionir etikecije postkoronavirusnog doba i to s verodostojnošću.

„Jedino sam ja znao šta dolazi. Sad svi moji ljudi moraju raditi ono što već godinama radim“, saopštio je Tramp posle izbijanja epidemije.

Poznata je njegova zavisnost od pranja i higijene ruku. U svojoj knjizi Umetnost povratka (1997) Tramp je rukovanje nazvao „jednim od prokletstava američkog društva“ i sebe proglasio „fanatikom čistih ruku“. U knjizi Kako postati bogat (2004) napisao je: „Kao što ste možda čuli, ne volim mikrobe. I dalje vodim lični krstaški rat da bih zamenio obavezno i nehigijnesko rukovanje japanskim običajem klanjanja“.

Na svojoj prvoj konferenciji za medije za novoizabranog predsednika u januaru 2017. Tramp se osvrnuo na bezobrazne navode da je snimljen u Moskvi s prostitutkama koje izvode zlatne tuševe insistirajući da se to ne može dogoditi, jer „između ostalog, imam veoma veliku fobiju od mikoroba“.

Prekinuo je snimanje intervjua sa Džordžom Stefanopulosom za ABC njuz u junu 2019, kad se njegov vd. šefa kabineta, Majk Malveini zakašljao u kameru. Ljutito ga je opomenuo: „Ako ćete da kašljete, napustite sobu. Ne možete ovde da kašljete“.

To sve izgleda kao da je upravo Tramp izmislio protokole protiv kovida 19: često perite ruke, ne rukujte se i održavajte udaljenost od drugih prilikom kašljanja.

Kad se Tramp suočava s novinarima koji ga pitaju o pandemiji, nije naodmet podsetiti da se jedno poglavlje u njegovoj knjizi Umetnost povratka zove Novinari i ostali mikrobi.

Autor Ajriš tajmsa, Fintan O’Tul, pokušavajući da nađe odgovor zašto se Trampove lične navike nisu pretvorile u koherentnu državnu politiku u suzbijanju virusa korona, smatra da je potrebno uzeti u obzir dve kontradiktorne stvari u desničarskoj ideologiji – rizik i paranoju.

Desnica upozorava na strah od invazije, subverzije i zaraze. Ali, istovremeno ceni i rizike. Sadašnja Republikanska partija uspela da je „jaše oba konja u isto vreme“.

Kad se Tramp saglasio sa mišljenjima da je zatvaranje restorana akt totalitarizma, bio je to izraz centralnog koncepta posleratnog konzervativizma koji računa da ideja slobode podrazumeva rizik i da ta opasnost mora da bude prihvaćena.

Svoju himnu kapitalizmu slobodnog tržišta Fridrih fon Hajek završio je citatom Bendžamina Franklina, doduše sasvim istrgnutim iz konteksta: „Sigurnost je neophodna da bi se očuvala sloboda, jer većina ljudi je spremna da podnese rizik koji sloboda neizbežno uključuje, samo ukoliko rizik nije prevelik. To je istina koju nikada ne treba da gubimo iz vida, a ništa nije fatalnije od sadašnje mode među intelektualnim liderima koji jačaju bezbednost na račun slobode. Mi moramo da ponovo shvatimo i otvoreno se suočimo da sloboda ima cenu i da kao pojedinci moramo da budemo spremni da podnesemo velike materijalne žrtve kako bismo sačuvali našu slobodu. Ako želimo da je zadržimo, moramo da ojačamo uverenje prema kojem je vladavina slobode u anglosaksonskim zemljama zasnovana na stavu Bendžamina Franklina koji se primenjuje na nas kao pojedince, ali ne manje na cele države: Oni koji predaju ključne slobode kako bi dobili malo privremene sigurnosti, ne zaslužuju ni slobodu, niti sigurnost“.

Prihvatajući i zastupajući takve stavove, Tramp je pokazao uverenje da restrikcije društvenog okupljanja ili uvođenje mera društvene distance, ne samo da treba da treba da budu zaobiđene, nego da moraju da budu izbegnute. Ako su totalitarne i neustavne, onda je patriotska dužnost da se sve mere izbegnu.

Njegovi izborni protivnici pokazuju da se konsoliduju i da uče. Sigurni demokratski predsednički kandidat Džozef Bajden sklopio je sporazum sa jedinom preostalim rivalom, Bernijem Sandersom. Trampova pobeda na izborima 2016. bila je tesna, a nekoliko faktora bili su odlučujući: neuspeh kampanje Hilari Klinton na srednjem zapadu, medijski fokus na njene mejlove uplitanje šefa FBI Džemsa Komija, a toj listi, u ne manjoj meri, pripada stav pristalica Bernija Sandersa da glasaju za Trampa.

Sve analize govore da je oko 10 odsto pristalica Bernija Sandersa glasalo za Trampa što je bilo dovoljno da preokrene rezultat u Mičigenu, Pensilvaniji i Viskonsinu, a samim tim i izbore.

Naravno, za izbore nije suštinski važno ako jedan kandidat podrži drugog. Ali, Sanders nije normalan kandidat, kako to ocenjuje veliki deo američkih stručnjaka.

On ima strasnu podršku i ne identifikuje se kao član Demokratske partije. Njegovi simpatizeri neće automatski da glasaju za drugog demokratu.

Ipak, značajno je da je Sanders već u aprilu odlučio da podrži Bajdena, dok je čekao sve do jula 2016. da da podršku Hilari Klinton. Njegovi lični odnosi s Bajdenom neuporedivo su različiti od odnosa sa Hilari Klinton – srdačni su i gotovo prijateljski.

Bajdenov tim nije učinio ni najmanji potez da izbaci Sandersa iz trke, za razliku od Klintonove pre četiri godine. Rano je reći, ali Sanders bi mogao da se pojavi kao Bajdenov kandidat što bi bio dokaz strategijskog zaokreta demokrata i prihvatanja mnogo progresivnijeg programa, čiji je Sanders naijstaknutiji protagonista.

Ovaj Sandersov potez ukazuje još i da je na njegovoj listi prioriteta uklanjanje Trampa važnije od istrajavanja na vlastitoj kandidaturi. Sve to ukazuje da Sandersovi glasači još jednom mogu da igraju odlučujuću ulogu.

Jedan od signala programskog zaokreta demokrata jeste i izjava Baraka Obame koji je takođe podržao Bajdena, odmah nakon Sandersa. Obama je rekao da on sam više ne bi vodio svoju kampanju s programom iz 2008. „pošto se svet izmenio“.

Iako zasad mora da se odrekne svojih omiljenih masovnih skupova podrške i da strategiju prilagodi pandemijskim uslovima, daleko od toga da je Tramp ostao bez izbornih aduta. Prvi mu je ogromni paket ekonomske pomoći, za sada od 2,2 hiljade milijardi, a na kraju od celih šest hiljada milijardi, koji je ćutke prihvaćen od obe stranke u američkom Kongresu.

Drugi adut mu je usmeravanje na raspravu o krivici za virus za koju je već sada gotovo izvesno da će biti sasvim antikineska.

To se vidi prema Trampovim potezima kojima se priprema antikineska ofanziva, ali i kineskim pripremama za odbranu od teških napada koji će uslediti tokom predsedničke kampanje. A u tome fobija od mikroba može da se od nedostatka pretvori u prednost.