Fond za humanitarno pravo: MUP Srbije samo tokom leta 1995. prisilno mobilisao 10.000 izbeglica i vratio ih na ratišta

U izveštaju se navodi da je policija po Srbiji hapsila i slala na frontove u Hvatsku i Bosnu i Hercegovinu muškarce koji su izbegli iz tih država ili su bili rođeni u njima, na osnovu dogovora vlasti Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) i samoproglašenih Republike Srpske Krajine (RSK) i Republike Srpske (RS).

Navodi se da je najveći broj izbeglica MUP Srbije mobilisao tokom leta 1995. godine, u periodu od juna do kraja septembra, a „najmanje 54 prisilno mobilisane izbeglice izgubile su život ili nestale nakon vraćanja na područje gde su se odvijali oružani sukobi“.

„Pripadnici MUP-a Srbije izbeglice su odvodili iz prihvatnih i kolektivnih centara u kojima su bile smeštene, iz privatnih kuća, sa radnih mesta, sa ulice nakon što bi ih zaustavila saobraćajna policija, iz ugostiteljskih objekata, ali i iz učeničkih i studentskih domova. Izbeglice su prinudno mobilisane i iz kolona pri ulasku u Srbiju“, navodi se u izveštaju.

Zbog prisilnih mobilizacija, Fond za humanitarno pravo je sudovima u Srbiji podneo 121 tužbu u ime 721 osobe, za naknadu štete zbog povrede slobode i prava ličnosti – pretrpljenih duševnih i fizičkih bolova koje su prisilno mobilisane izbeglice pretrpele usled prisilne mobilizacije, ali i tužbe za naknadu štete članovima porodica prisilno mobilisanih izbeglica koje su izgubile život u oružanim sukobima nakon prisilne mobilizacije.

U svim postupcima koji su pokrenuti do 2000. godine sudovi su utvrdili odgovornost Srbije, jer su pripadnici MUP-a Srbije nezakonito izbeglice lišili slobode i zatim predali vojnim i policijskim organima RS i RSK, a sudovi su izbeglicama dosuđivali novčane iznose u rasponu od 400 do 3.000 evra.

Fond za humanitarno pravo podseća da je, sprovodeći prisilnu mobilizaciju izbeglica, Srbija prekršila kako Konvenciju o statusu izbeglica tako i sopstveni Zakon o izbeglicama, koji je bio na snazi u vreme prisilne mobilizacije.

„Država Srbija do danas nije uputila izvinjenje niti adekvatno obeštećenje građanima, izbeglim iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, koje su pripadnici MUP-a Srbije privodili i potom predavali vojnim i policijskim organima RS i RSK, kao i paravojnim formacijama“, navodi se u izveštaju.

Tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije od 1991. do kraja 1995. godine, u Srbiju je izbeglo oko pola miliona ljudi, prevashodno državljana Hrvatske i Bosne i Hercegovine srpske nacionalnosti.

Većina izbeglica bila je smeštena u prihvatnim centrima širom Srbije, starim hotelima, nekorišćenim javnim objektima, kod rođaka i prijatelja, a mali broj je imao mogućnosti da iznajmi stan.