Fondacija Milan Zloković: Rušenje na Slaviji zatiranje identiteta Beograda

Vest o rušenju istorijskih zgrada u bloku nadomak trga Slavija, među njima i stambene zgrade Đure Bogdanića, koju je 1926. godine projektovao arhitekt Milan Zloković (1898-1965), nije nas iznenadila, obzirom da se u okviru redovnih aktivnosti često suočavamo sa pitanjima stanja, statusa i opstanka Zlokovićevih objekata, od kojih su mnogi izuzetno značajni za razvoj srpske arhitekture 20. veka i beogradske urbane sredine, naglašava u saopštenju Fondacija.

Fondacija navodi da njeni apeli i primedbe nisu bili prihvaćeni, tako da je urbanistički plan usvojen 2022. omogućio investitoru da sam odluči da li će ukloniti sve vredne objekte koji su ranije bili deo zaštićene spomeničke celine, ali ne i pojedinačni spomenici kulture.

„Stambena zgrada koju je projektovao Milan Zloković, iako pripada njegovom ranom opusu, primer je upliva modernih stremljenja u beogradsku sredinu. Susedna srušena zgrada češkog arhitekte Stevana Tobolara bila je vredan primer skladne i upečatljive istoricističke arhitekture. Apsurdno, današnje kvazi interpretacije upravo ovakve arhitekture su estetski obrazac beogradske stambene novogradnje arhitekture koji posebno privlači finansijsku elitu“, ukazala je Fondacija.

Najznačajniji Zlokovićevi objekti, od kojih su mnogi proglašeni za spomenike kulture, devastirani su dogradnjama ili neprimerenim rekonstrukcijama, ističe Fondacija .

Kao primer je navode „banalnu dogradnju Univerzitetske dečje klinike u Beogradu, dragulja srpske moderne arhitekture, adaptaciju zgrade salona i servisa ‘FIAT – Jugoauto“ na Autokomandi čija su dva sastavna dela za dlaku izbegla sudbinu zgrada na Slaviji, vilu ‘Mozer’ u Zemunu koja je nedavno izgubila status prethodne zaštite jer elaborat za proglašenje zaspomenik kulture čeka odluku Vlade i čija zaštita postaje sve više upitna“.

Jdan od priemra je i hotel „Žiča“ u Mataruškoj banji, koji je dograđivan do neprepoznatljivosti, zatim zgrada u Rankeovoj ulici, u okviru kulturno istorijske ambijentalne celine Neimara koje takođe čeka proglašenje za spomenički status.

Poslednji u nizu primera je vila „Šterić“ na beogradskom Dedinju, „antologijsko delo srpske zrele Moderne“, koja je  – ubrzo po proglašenju za spomenik kulture – dobila novog vlasnika koji je zgradu rekonstruisao i proširio na način da je ona trajno izgubila sve svoje spomeničke vrednosti.

„Pored ovih objekata, većina drugih Zlokovićevih realizacija u Beogradu, a njih je oko 40, značajno su izmenile svoj karakter dogradnjama i adaptacijama ili su srušene. U pohodu na nove stambene kvadrate koji će zadovoljiti tražnju za špekulativnim ulaganjem, ali ne i rešiti nečije stambene potrebe, mnoge Zlokovićeve zgrade su stradale i po svemu sudeći to će se i nastaviti, jer su ustanove zaštite kulturnog nasleđa nemoćne u atmosferi dominacije partikularnih interesa“, konstatuje Fondacija Milan Zloković.

Fondacija naglašava da je „organizovano zatiranje kulturnog i istorijskog identiteta Beograda jedan od flagrantnih rezultata instrumentalizacije dugoročno prisutne liberalne ekonomske politike koja se sprovodi sistemski kroz spregu aktivnosti ili ciljane neaktivnosti nadležnih javnih institucija“.

„Svesno manjkava, diskriminativna i međusobno suprostavljena regulativa u oblastima planiranja, izgradnje i kulture, odnosno zaštite graditeljskog nasleđa, očitovana je direktno u domenu inspekcijskog nadzora. Institucije zaštite su u nedostatku ingerencija nemoćne, a samim svojim postojanjem daju legitimitet pomenutim akcijama protiv kojih dižemo glas“, poručili su iz Fondacije.