Fondacija: Sudija nije uzeo u obzir to da je Milan Jovanović novinar kada je donosio presudu

Kruna Savović je rekla da ne zna zašto ta činjenica nije konstatovana u presudi za paljenje kuće Milana Jovanovića i da će se više znati kada ona stigne u pisanom obliku.

Nataša Jovanović rekla je da je sudija odmah bio izričit i rekao da to neće biti sadržano u obrazloženju presude i da je i ranije rečeno da to da li je Jovanović novinar ili nije, nije bitno za krivično delo.

„Da je akcentovano da je Jovanović novinar, time bi se poslala jaka poruka za dalje“, rekla je Nataša Jovanović.

Podsećamo, odlukom Drugog osnovnog suda u Beogradu, Simonović je danas, zbog podstrekivanja na teško delo protiv opšte sigurnosti, prvostepeno osuđen na četiri godine i tri meseca zatvora. 

Aktivno 99 slučajeva

U tužilaštvima u Srbiji aktivno je 99 slučajeva koji se odnose na ugrožavanje novinara i medijskih radnika, izjavila je danas autorka Nataša Jovanović, analize o krivično-pravnoj zaštiti novinara i medijskih radnika koju je sprovela Fondacija Slavko Ćuruvija.

Ona je na zum konferenciji „Zaštita slobode govora u pravosudnom sistemu Srbije“ rekla da je u analizi slučajeva od 2017. do kraja 2020. aktivno 99 predmeta, a rešeno ih je 105 predmeta – od toga 18 osuđujućim kaznama, uz tri oslobaćajuće odluke, dok je sedam predmeta rešeno prema načelu oportuniteta, a 73 slučaja rešilo je tužilaštvo jer su tužbe odbačene.

Jovanović je ocenila da se 76 odsto slučajeva vodi za krivično delo ugrožavanje sigurnosti, kao i da se 60 odsto slučajeva vodi pred Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal, jer se najuveći broj pretnji upućuje posredstvom interneta i društvenih mreža.

U polovini slučajeva ulčinilac je nepoznat, a najveći broj medija koji su u postupku su novinari N1, iz čega se vidi kontinuitet izvršenih krivičnih dela prema novinarima te televizije, navela je Jovanović i dodala da za njima slede novinari Prve televizije, ali da u 2020. nije bilo aktivnih slučajeva novara te televizije i da oštećeni novinari više ne rade na toj televiziji.

Kada je reč o štampanim medijima tu se krivična dela ne ponavljaju prema istim osobama, pa se stiče utisak da nije napadnut novinar kao ličnost, već njegovo delo, a posebno usu groženi novinari iz lokalnih sredina.

Autorka istraživanja i advokatica Kruna Savović rekla je da je u te tri godine pravosnažno okončano 20 postupaka, da se 13 osnosilo na ugrožavanje sigurnosti novinara, dva na izveštavanje opšte opasnosti, dva progranjanje, dva nasilničko ponašanje i jedan postupak zbog izazivanja netrpeljivosti.

Sporazumom o priznanju krivičnog dela rešeno je devet slučajeva, ali se vidi da je u svim slučajevima kazna bila blaga, jer je najduža izrečena zatvorska kazna bila godinu dana i presudom je određeno da tu kaznu izdržava tamo gde stanuje, bez elektronskog nadzora i da se vidi „neka vrsta automatizma“ u donošenju odluka.

Kada je reč o delu istraživanja „zaštita slobode govora u parničnom postupku“, predstavnica Centra za pravosudna istraživanja Vida Petrović Škero rekla je za te tri godine primljen veliki broj slučajeva – više od 2.000 predmeta i da je najviše tužbi bilo protiv listova „Alo“, „Kurir“, „Informer“, „Srpski telegraf“ i „Blic“.

Ti sudski postupci prosečno traju oko dve godine, a punomoćnici tuženih medija često prolongiraju suđenje, dok je iznos naknade štete prosečno oko 80.000 dinara.

U 2017. najviša presuđena naknada bila je 360.000 dinara, a najniža 40.000 dinara, u 2018. je najviša suma bila 300.000, a najniža 30.000, dok je u 2019. izrečena 420.000 dinara, a najniža 44.000.

Ona je rekla da je zabluda da je reč o drakonskim kaznama, već da je reč o naknadi štete, za koju su 22 novinara koja su tužila određene listove rekli da iznos novčane kazne ne može da nadoknadi ono što su pretrpeli dok su o njima objavljivani tekstovi.