Fondacija za otvoreno društvo: Dati građanima podatke o Kosovu

Studija je rađena kako bi se uporedili efekti normalizacije odnosa Beograda i Prištine i ostajanja na sadašnjem stanju.

Izvrši direktor Fondacije Jadranka Jelinčić je rekla da će sadašni sedamnaestogodišnjaci imati priliku da se politički izjasne o predloženim rešenjima, a na taj način i o svojoj neposrednoj budućnosti, ali i o penziji, jer je studijom obuhvaćen period do 2060. godine.

Odlučivaće o tome da li će imati više ili manje izgleda da se zaposle ili će biti primorani da odu, da li će živeti sa penzijama kakve su danas ili će sebi dati priliku za kvalietniji život, rekla je Jelinčić poredići podatke za demografsku, ekonomsku i socijalnu oblast za oba scenarija – realni i status kvo.

Makroekonomska divergencija dva scenarija je takva da realni znači nastavak ubrzanog razvoja i značajnog rasta investicija, bruto domaćeg proizvoda i potrošenje, odnosno standarda i zaposlenosti, rekao je šef tima koji je napravio studiju Miladin Kovačević.

Prema njegovim rečima, scenario status kvo vodi kritičnom razvoju, koji ne obezbeđuje podizanje standarda i zaposlenosti.

On je naveo da bi u prvom slučaju BDP do 2030. bio povećan za 17,7 milijardi evra, dok bi u status kvo scenariju povećanje iznosili samo pola milijarde.

Član tima Katarina Stančić je rekla da u status kvo scenariju zbog niskih stopa rasta i nepovoljnih ekonomskih perspektiva neće doći do značajnijeg realnog povećanja plata i penzija.

Ako se povoljno reše odnosi Beograda i Prištine, navodi Stančić, omogućiće se veći makroekonomski prostor za realno bitnije povećanja plata i penzija.

U demografskoj oblasti, koju već dugo obeležava negativan trend, studija navodi da Srbija rizikuje da 2060. ima svega 3,96 miliona stanovnika ako ostene status kvo, ali da njihov broj ne bi morao da se smanji ispod 5,58 miliona ako se odnosi normalizuju.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež je ukazao na dobru saradnju sa Privrednom komorom Kosova, ali je istakao su privrednici „frustrirani“ barijerama koje otežavaju poslovanje.

Ne znam kakvo će biti rešenje, treba da je prihvatljivo za obe strane, ali puno je vremena izgubljeno, rekao je Čadež, govoreći o dijalogu Beograda i Prištine.