– Kada uzmemo u obzir da je režim, zloupotrebom javnih resursa, 90 odsto medija kupio ili potkupio, procenat od 56 odsto građana koji veruju provladinim medijima i nije preveliki.
Nažalost, to nisu informativna, već propagandistička glasila koja ubijaju svaku istinu sem one koju nameće vladajuća stranka. Uopšte nije slučajno da je procenat glasača koji imaju pozitivno mišljenje o Aleksandru Vučiću gotovo identičan postotku građana koji veruju provladinim medijima, kazao je Bojan Pajtić, profesor prava, komentarišući istraživanje Crte po kome 56 odsto građana veruje provladinim medijima.
Kako dodaje, nameće se logičan zaključak da u državi u kojoj su mediji objektivni, ovakav režim ne bi trajao ni pet minuta.
Saša Milenić, pisac serijala „Srpska Evropa i EU” u Kragujevačkim novinama, ističe da je Srbiji bliži Brisel, ali da joj je Moskva draža.
– Razlika blizine i prisnosti odgovara razlici između spoljašnjeg i unutrašnjeg života. To što Srbija traga za pravom merom i ravnotežom ta dva horizonta znači da je živa, ne samo u biološkom i demografskom smislu, a to svakako nije problem. Problem ima EU, koja na talasu američke politike sankcija ideološki umišlja ekskomunikaciju Rusije i otkazivanje ruske kulture i ruskog sveta iz sopstvenog areala. EU time preuzima političku odgovornost za svojevrsnu nedoraslost evropskom nasleđu. Kao da je za četvrt veka integracija stvorena potreba za promenu smera uticaja i ugledanja između Srbije i EU, navodi Milenić.
Po mišljenju Jovana Ilića, ekonomiste iz Vranja, razlog za ovakav rezultat istraživanja nalazi se u načinu na koji se sadržaji plasiraju u medijima, pre svega elektronskim.
– Forsira se jednostrano mišljenje vlasti, a masa „analitičara“ to dodatno pojačava. Ne postoji nijedna debatna emisija koja bi sa relevantnim sagovornicima dala objektivnu priču bilo o EU, bilo o ratu u Ukrajuni. Imamo kontinuirano zagađenje medijskog prostora antidijalogom i to je dovelo da sto puta ponovljena laž postane preovlađujuće mišljenje, zaključuje Ilić.
Kako objašnjava Nada Filipović, master profesorka engleskog jezika i književnosti, „ovakva situacija posledica je pre svega nedostupnosti medija ali i duboko usađenog načina razmišljanja“.
– Kao što je poznato, televizije koje pokazuju i neko drugačije mišljenje, kao što su recimo N1 ili Nova, nisu u dovoljnoj meri dostupne svim građanima, budući da pojedini provajderi, odnosno kablovske televizije ne omogućavaju gledanje tih medijskih sadržaja. S obzirom na trenutnu situaciju u Srbiji i siromaštvo, deo građana, naročito onih starijih, nemaju pristup internetu, pa tako nemaju ni mogućnost da pročitaju i neke druge sadržaje i čuju drugačije mišljenje od onog koje im se svakodnevno servira putem provladinih medija, rekla je Filipović.
Naglašava da je osnova svakog demokratskog društva pluralizam, ili što bi stari Rimljani rekli „neka se čuje i druga strana“.
– Da bismo došli do prave istine i shvatili šta je tačno, moramo da čujemo različite izvore. Ne treba zaboraviti ni to da se kritičko mišljenje u našem društvu kroz istoriju nije negovalo. Naša država je nekada bila deo jednopartijskog, komunističkog sistema, tako da se odluka jednog čoveka nikada nije dovodila u pitanje, kaže Filipović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
