Forum beogradskih gimnazija: Zahtev Ministarstva prosvete o linearnoj štednji struje je neočekivan

„Sada kad se škole sve više digitalizuju, pomalo je naočekivan zahtev da se gase kompjuteri, pametne table i druga nastavna sredstva, imajući u vidu da su digitalni uređaji potrebni za nastavu“, dodao je Markov i naglasio da je u velikoj meri saglasan sa saopštenjem sa kojim je sindikat izašao ranije danas.

„Zbog toga smo u Forumu još začuđeniji činjenicom da je ove godine srednjoškolcima skraćen zimski raspust i praktično sveden na dve nedelje, od kojih prva zahvata novogodišnje i božićne praznike“, kaže Markov.

Ranije je, podseća, raspuSt obično bio početkom februara, uz obrazloženje da je to najhladniji period u godini, te da je najpogodnije da učenici tada ne idu u školu.

„Imajući u vidu da se za moguće probleme u vezi sa snabdevanjem strujom znalo i u junu, kad je pravljen kalendar obrazovno-vaspitnog rada za ovu školsku godinu, zašto ta činjenica nije uzeta u obzir i zimski rasput prilagođen energetskoj situaciji“, upitao je Markov i podsetio da prolećni raspust prethodne školske godine nije ni postojao, a ove školske godine traje desetak dana, računajući vikende.

„Ako smo sve to znali, zašto nije napravljena drugačija organizacija rada? Kad je reč o modelu uštede, skraćivanjem časa za samo pet minuta, ne bi se gubilo na kvalitetu nastave, a u startu bi bio smanjen boravak dece u školi za 10 odsto, samim tim i potrošnja struje“, ističe Markov.

On ocenjuje da se moglo razmisliti i o opciji da škole koje imaju minimum prostornog kapaciteta pređu na jednosmenski način rada, a na nivou države moglo bi da se razmisli o tome da ove godine ne bude vraćanje časovnika na zimsko merenje vremena „kako bi bio iskorišćen veći deo dana i dnevne svetlosti“.

Povodom upozorenja sindikata da bi linearna štednja struje i grejanja ugrozila bezbednost učenika i nastavnika, Markov ističe da se nijedna škola neće oglušiti o dopis Ministarstva prosvete ukoliko može da ga sprovede, ali da, ukoliko u školskim zgradama ne bude dovoljno dnevne svetlosti, „nećemo bauljati po mraku“.

Upitan da li su škole od ministarstva dobile preporuku ili direktivu, Markov kaže da je Ministarstvo rudarstva i energetike poslalo Ministarstvu prosvete „plan uštede energije za predstojeću zimu“, koji je samo prosleđen na imejl adrese škola, koje dopis „shvataju kao direktivu, a ne preporuku“.

U vezi s tim problem je, naglašava Markov, imenovanje lica za kontrolu sprovođenja plana uštede energije.

„Škole imaju po jednog kontrolora, da li on treba da ide po učionicama i proverava jesu li isključena digitalna nastavna sredstva? Nije precizirano šta se događa ukoliko škola ne uspe da postigne uštedu propisanu direktivom, kakve su posledice po školu i direktora? Ima mnogo nedoumica, a bilo je vremena da se sve reši pre početka školske godine“, kaže Markov.

Nemojte da sve ide preko leđa nastavnika i direktora, hajde da probleme rešimo, apelovao je Markov.

Upitan kako će škole reagovati ukoliko problemi o kojima govori ne budu rešeni, on je rekao da će „i ovo ovakvo kakvo je proći, kao što je prošlo i u vezi s problemima tetkica i drugih zaposlenih u obrazovanju koji primaju minimalnu zaradu, pa sada moraju da plaćaju sudske troškove u rasponu od 14.000 dinara do 60.000 i više dinara“.

Tetkice su ranije zaključno sa Vrhovnim kasacionim sudom (VKS) dobile sudski spor zbog neisplaćivanja regresa i toplog obroka, ali kada je počela isplata od 100.000 dinara do 300.000 dinara po tužbi, VKS je revidirao presudu, zbog čega sada svi zaposleni u školama kojima je država isplatila novac na osnovu pravosnažnih presuda, moraju da vrate i dobijenu svotu i da plate troškove sudskog postupka.