Fotelja za podmirivanje političkih kadrova

To kaže za Danas Snežana Romandić, predsednica Unije sindikata škola Beograda, odgovarajući na pitanje da li će se novi ministar odreći moći koju mu je u zakonu ostavio njegov prethodnik da postavlja i smenjuje direktore škola.

Iako se bez uticaja politike i ranije teško moglo do direktorske fotelje, naprednjaci su poslednjih godina ovu temu usavršili.

Romandić kaže da je to nekada bilo sporadično, dok je sada postalo pravilo da bez saglasnosti lokalne vlasti ne postoji mogućnost da neko bude izabran za direktora škole.

To ilustruje primerom beogradske OŠ „Ivo Andrić“ u kojoj kandidatkinja iz kolektiva koja ima podršku i Nastavničkog veća i Školskog odbora, nije dobila „zeleno svetlo“ prethodnog ministra, a umesto toga on je dva puta imenovao vršioce dužnosti direktora koji nisu bili zaposleni u ovoj osmoletki.

– Škola „Ivo Andrić“ je samo poslednji u nizu primera. Izbor direktora, pa i direktora škole je postalo mesto za podmirivanje političkih kadrova, pa makar oni bili i najsitniji, ali je problem što smo sada došli do toga da se podmiruju i sujete političkih kadrova. To se vidi upravo na primeru škole „Ivo Andrić“, jer je predsednik opštinskog aktiva direktora škola zainteresovan da ima moć u svakoj školi na teritoriji te opštine i da delegira „svoje“ kadrove, čak i kada oni nisu direktno politički – kaže Romandić.

Predsednik GSPRS „Nezavisnost“ Tomislav Živanović podseća da je zakonsko rešenje da ministar postavlja direktore škola, Mladen Šarčević „progurao“ pod izgovorom da mu omogućuje da razrešava direktore koji ne poštuju zakon.

– Šarčevićev cilj je navodno bio da se spreče zloupotrebe, ali je radio sve suprotno. On je, na kraju krajeva, demonstrirao da niko nije otporan na uticaje sa strane. Lokalna samouprava ima načine na koje će se involvirati do vrha stranke, oni imaju svoje predstavnike u vrhu stranke i na taj način mogu da utiču. Rešenje da za direktore škola budu postavljani menadžeri koji su obučavani za taj posao u osnovi nije loše, ali ne valja kada se u sve to umeša politika – ocenjuje Milan Jevtić, sindikalista iz Kragujevca.

On kaže da će biti vrlo interesantno videti kako će se Ružić postaviti u slučaju imenovanja direktora škola u Surdulici, gde je prema pisanju medija u prethodnih nekoliko meseci bila „seča“ SPS-ovskih kadrova na rukovodećim funkcijama, a među njima je razrešeno i nekoliko direktora obrazovnih ustanova.

Potpredsednik SPS Novica Tončev je letos zapretio zatvaranjem auto-puta Beograd-Skoplje ako još neko od direktora iz redova socijalista bude smenjen, a potom se priključio protestu građana zbog smene direktora škole „Jovan Jovanovć Zmaj“ u Surdulici.

Tončev je sada ministar bez portfelja u Vladi Srbije, a Milan Jevtić veruje da će on „umešati prste“ u izbore surduličnih direktora škola tamo gde se u narednom periodu očekuju ili su već raspisani konkursi.

Na pitanje da li će Ružić biti autonoman u odlučivanju ako se zna da lokal „drži“ SNS, Jevtić kaže da je upravo Surdulica primer da SNS tamo nije na vlasti, a imenovala je „svoje“ direktore.

– Vrlo često nije u pitanju samo lokalna vlast, već lokalni odbor SNS, što je još gora varijanta – ističe naš sagovornik.

On smatra da zbog oročenog mandata Vlade neće biti vremena za sistemske promene u obrazovanju, pa ni za izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ali se nada da će se novi ministar uzdržavati od najgorih poteza koje je povlačio njegov prethodnih i da stvari neće „presecati preko kolena“.

Tomislav Živanović ocenjuje da se Ružić bar do sada pokazao da nije osvetoljubiv i izražava nadu da će „imati malo više sluha za uspešne i kvalitetne direktore“.

On dodaje da nema ništa protiv da ministar postavlja direktore i v.d. direktore tamo gde ima problema, ali da nema nikakvog smisla, a takvih je, kaže, bilo iks slučajeva, da se umesto ljudi koji su dobili podršku kolektiva i školskog odbora imenuju direktori isključivo po političkoj liniji.

I on misli da se Ružić neće odreći prava da postavlja direktore, ukoliko ne bude nekog većeg oblika protesta, gde bi to bilo kompromisno rešenje između ministra i sindikata.

Sagovornici Danasa ukazuju da je član zakona u kome se u proceduri izbora direktora traži izjašnjavanje nastavničkog veća i školskog odbora – suvišan.

– Taj član je potreban samo da se odrade tehničke stvari, odnosno da se prikupe informacije o ljudima koji žele da budu direktori, a uopšte nije važno šta o kandidatima misli nastavničko veće i školski odbor, pošto ministar imenuje onoga za koga on misli da je podoban – ukazuje Snežana Romandić.

A zašto je vlasti bitno da na čelnim pozicijama u obrazovnim ustanovama zbrine „svoje“ ljude, ako se zna da je plata direktora škole samo 20 odsto veća od zarade nastavnika? Prevashodno zbog distribucije radnih mesta po školama, odgovara Romandić.

– U današnje vreme nije mala stvar imati platu i 50, 60 hiljada dinara i sigurna primanja. Uvek je bila praksa, ali je sada postalo pravilo da se u prosveti ne može zaposliti niko ko nije podoban vladajućoj strukturi na ovaj ili na onaj način. A posle dođe i sve ostalo… nabavke, udžbenici, u srećna vremena rekreativne nastave i ekskurzije – ističe Romandić.

Na pitanje da li to znači da direktori uzimaju procenat od svega navedenog, ona kaže da je „to igra na mnogo višem nivou, gde je direktor čovek koji ne treba mnogo da pita“.

– Većina direktora se danas žali da samo dobijaju pozive telefonom, da ih je neko zvao „odozgo“ da nekoga moraju da prime. Kada je reč o ekskurzijama, obično po opštinama konkurišu dve agencije, jedna dostavi kompletnu dokumentaciju, druga delimičnu i odmah se tenderom ova druga izbacuje. To nema direktne veze sa direktorima već sa onim ko odlučuje koja će agencija da „pokriva“ koju opštinu. Tu postoji neka sprega na višim nivoima, a bitno je samo da se direktori mnogo ne pitaju – navodi Romandić.

Sindikati traže sastanak s ministrom

Predsednici GSPRS „Nezavisnost“, Sindikata obrazovanja Srbije i Sindikata radnika u prosveti Srbije zatražili su juče od ministra prosvete Branka Ružića hitan sastanak kako bi nastavili sa rešavanjem egzistencijalnih problema zaposlenih u obrazovanju. Od njega, kako su naveli, očekuju ozbiljan socijalni dijalog sa reprezentativnim sindikatima i izražavaju uverenje da je ministar svestan težine povećanog obima posla i odgovornosti zaposlenih u prosveti.