(FOTO) Šta je sve pronađeno u iskopinama kod Doma Narodne skupštine, na lokaciji gde se gradi nova garaža?

Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda je pretpostavio da se na ovom mestu nalaze arheološki ostaci tako da su pre početka same ideje o podzemnoj garaži dali uslove da se moraju sprovesti arheološka iskopavanja, navodi za Danas Milorad Ignjatović, rukovodilac iskopavanja u Vlajkovićevoj ulici u Beogradu

„Ukoliko se nađe nešto vredno, treba da bude prezentovano u okviru buduće garaže i da se čitavom ovom prostoru od Skupštine, Agrarne banke, zadužbine Vlajkovića – sve samih spomenika kulture, ovim arheloškim iskopavanjima poveća spomenička vrednost čitavog prostora. Izmeštanje i vraćanje grobnica u neki prostor nije previše zahtevno, međutim cela ova struktura je komplikovanija i pitanje je da li može da se izmesti i vrati, moguće je da će morati da ostane ovako u ovom prostoru. Po zakonu o kulturnim dobrima ne bi trebalo da dođe do razgradnje, nego da ovaj arheološki nalaz pa i svi grobovi okolo ostanu kao neko parterno uređenje parka ili dela garaže i da to bude prvi arheološki park na teritoriji današnjeg Beograda, dok će pokretni ostaci završiti u Muzeju grada Beograda, posle restauiranja za buduću prezentaciju”, objašnjava Ignjatović.

Vodovod koji je otkriven na ovom mestu nije toliko masivan, predstavlja sporedni deo, koji najverovatnije ide ka današnjem Tašmajdanu gde je bio rudnik kamena, jer su Rimljani od Tašmajdanskog peščara pravili i utvrđenje i većinu građevina koje su danas otkrivene u Beogradu od tog materijala. Moguće da je ovo jedan krak, koji vodi ka tom industrijskom centru.

Rimski arhitekti su ulagali trud kako bi doprli do svih naseljenih delova i sproveli pijaću vodu.

“U vreme rimskog doba gradili su se gradovi. Postoji neki urbanizam, koji je sad vrlo sličan od Britanije sve do današnje Sirije i ova mesta kao što je Singidunum gde su bile te rimske legije, brojale su oko 5.000 vojnika. Oni su imali žene i decu, znači veliki broj stanovnika odjednom se pojavljuje na jednom mestu. Uz te logore po pravilu se prave i gradovi u kojima žive ljudi, a da bi oni živeli na jednom mestu, morali su da imaju pijaću vodu. Rimski arhitekti su se jako trudili da iz dalekih centara izvora do grada dođe što čistija voda da bi stanovnici, pogotovo deca koja su jedina zapravo pila vodu, mogla da prežive. Neki začljučci navode da je uzrok velike smrtnosti dece u rimskom periodu upravo bakteriološki neispravna voda. Oni su se trudili da od glavnih trgova i fontana dođe čista voda koja se kasnije reciklirala i išla u javna kupatila, perionice koje su verovatno postojale u svakom gradu i tek onda u neke industrijske centre i mlinove”, navodi naš sagovornik.

Otkriveno je i 14 rimskih grobova iz 3. i 4. veka, različitih kontrukcija. Neki su zidani opekama, odnosno rimskom ciglom, drugi su slobodno ukopani u zemlju, a postoje i kameni sarkofazi, što je u to vreme bio vid najluksuznije sahrane. Međutim, kako tvrdi Ignjatović, većina grobova je ranije opljačkana.

“Nažalost, grobovi su opljačkani ranije, ne zna se još tačno kad. Međutim, uspeli smo da nađemo dosta grobnih nalaza. Imamo jednu staklenu ukosnicu, takva se ne nalazi u Muzeju grada Beograda, novčiće koji precizno datuju te grobove, koštane predmete… Nadamo se da ćemo pronaći još neke grobove koji nisu pljačkani i oštećeni u ovih nekoliko dana”.

Hroničar Lazar Lalić rekao je da istorijske ostatke treba iskorititi za razvoj kulturnog dobra.

“Što se tiče arheoloških iskopavanja, oduševljen sam. Ako ima malo pameti u ovoj vlasti, to bi mogao da bude jedan fantastičan amfiteatar, koji bi bio namenjen za razvoj kulture. Ali pošto je ovde kultura na poslednjem mestu, ne znam, da li će išta biti od toga”, navodi Lalić.

Sugrađanka Tijana Popović, koju smo zatekli u blizini Skupštine, saglasna je sa činjenicom da je ovakav pronalazak kulturno blago.

“Podržavam arheološke radove ako će se to sačuvati na neki način. Ideja podzemne garaže mi je katastrofa. Ako je čovek malo putovao, a ja jesam, onda vidi kako su to rešile civilizovanije kulture od nas i mislim da je to istorijsko blago koje treba da se sačuva. Nadam se da tom izgradnjom neće sve srušiti i izbrisati istoriju kao i arheološki značaj. U Atini dok je građen metro, naišli su takođe na neke iskopine koje su sačuvali i ostali su stakleni podovi na nekim mestima tako da se one vide. Neke statue su izvučene i stavljene u vitrine”, navodi Popović.

Prema rečima rukovodioca iskopavanja, radovi bi trebalo da traju nekoliko dana, ali postoji mogućnost za produžetak istraživanja. Trenutno su u fazi konzerviranja otkrivenih objekta. Ono što je sigurno je da će biti završeno iskopavanje grobnica, a ostali delovi biće što bolje sačuvani do odluke o daljem postupku.