Fradkov predvideo smenu vlade

Sreda 12. septembar 2007. obećava da će ući u istoriju: predsednik Rusije Vladimir Putin prihvatio je ostavku vlade. Mihail Fradkov je obrazložio molbu za ostavkom kabineta približavanjem krupnih političkih događaja u zemlji i željom da se predsedniku Rusije da potpuna sloboda u donošenju odluka, uključujući i kadrovske.
Putin je Državnoj dumi podneo kandidaturu šefa Rosfin monitoringa Viktora Zubkova na funkciju premijera Rusije. Odlazak Fradkova označio je okončanje još jedne etape u istoriji države. Događaj je izazvao različite komentare ne samo u domaćim, nego i stranim medijima. U okviru rubrike „Sa aspekta“ stručnjaci RIA Novosti dali su ocenu rada vlade i pokušali da predvide posledice ostavke. Predsednik Instituta za strateške ocene i analizu Aleksandar Konovalov, direktor Instituta za politička istraživanja Sergej Markov i Pavel Danilin slažu se u jednom: vinovnici grešaka koje je počinila vlada tokom poslednjih godina su dve figure – šef Ministarstva za zdravlje i socijalni razvoj Mihail Zurabov i ministar finansija Aleksej Kudrin.

Zubkov možda kandidat i za novog šefa države

Moskva – Kandidat za novog premijera Rusije Viktor Zubkov izjavio je juče u Moskvi da ne isključuje mogućnost da se pojavi kao kandidat i na izborima za novog šefa države. Upitan da li će biti predsednik, Zubkov je odgovorio: „Ako postignem nešto na ovoj funkciji ne isključujem taj scenario“. On je rekao i da namerava da promeni strukturu vlade. „Struktura vlade nije idealna. Administrativne reforme nisu bile mnogo efikasne i sigurno će biti strukturnih promena“, rekao je Zubkov. Najnovija izjava do sada javnosti slabo poznatog Putinovog saveznika produbila je neizvesnost koja je nastala kada ga je ruski predsednik imenovao za naslednika dosadašnjeg premijera Mihaila Fradkova.

Prema mišljenju predsednika Konovalova vlada nije bila samostalna i zbog toga je prilično besmisleno ocenjivati rad Fradkova. Stručnjak naglašava da „ta vlada nije nama mnogo smetala da živimo“ i označio Zurabova „najomraženijim čovekom u zemlji, omraženijim čak i od Čubajsa ranije“. Ocena rada vlade prilično je protivrečna: s jedne strane, stručnjaci naglašavaju postojanje ozbiljnih grešaka, štetnih po ekonomiju i razvoj zemlje, a s druge – tvrde da su postojale i takve pozitivne tendencije kao što su „prilično dobra dinamika priraštaja BDP od 7,9 odsto u prvom delu ove godine“.
Pavel Danilin govori o nekoliko situacija kada predsednik nije bio zadovoljan radom vlade: „Prvi i najozbiljniji je slučaj s monetizacijom povlastica. Nepromišljena, ali krajnje važna reforma, sprovedena bez uzimanja u obzir mentaliteta i specifičnosti raznih regiona, izazvala je grandioznu buru nezadovoljstva stanovništva. Kriv je bio, naravno, u prvom redu Fradkov lično, ali i Zurabov i Gref s Kudrinom“.
Pozitivne ocene takođe se drži televizijski voditelj prvog kanala Maksim Ševčenko: „Vlada Mihaila Fradkova bila je jedna od najdinamičnijih i najstabilnijih vlada za 15 godina postojanja nove Rusije. Upravo se Fradkova vlada za vreme vladavine odlučila na ozbiljne reforme u sistemu osiguranja i socijalnoj sferi, pre svega. Formulisan je i dosledno branjen kurs finansijsko-ekonomske politike. Kako smatraju stručnjaci, odlazak Fradkova unapred je predodređen. Direktor ruskih i evroazijskih programa Instituta za svetsku bezbednost Nikolaj Zlobin odlazak premijera objašnjava predstojećim promenama vezanim za izborni ciklus: „Reč je o restrukturiranju vlasti, na vlast će doći drugi ljudi, druge kompanije i druge grupe. Zbog toga, ma kako vlada radila ona je bila osuđena na smenu i smatram da je gospodin Fradkov to i unapred znao“.
Prema podacima ankete koju je sproveo Sveruski centar za proučavanje javnog mnjenja, sprovedene u 46 oblasti pokrajine i republike Rusije marta 2007, u uspehe vlade Fradkova u toku poslednje godine ispitanici su uvrstili pre svega mere u cilju rešavanja demografskog problema, prioritetne nacionalne projekte u celini, uspehe u sferi ekonomije i finansija, poboljšanje životnog standarda građana i rast blagostanja. Kao glavne neuspehe vlade ispitanici su označili visoke cene komunalnih usluga i loš rad stambeno-komunalne privrede, probleme penzione reforme, težak položaj penzionera, situaciju u zdravstvu, skupoću lekova, položaj u socijalnoj sferi, monetizaciju povlastica, nizak nivo životnog standarda stanovništva, niske plate i penzije.