Frakcije podelile jevrejsku zajednicu

Ne isključujem mogućnost da je napad na rabina Isaka Asiela, motivisan kritikama koje je on upućivao na račun Jevrejske opštine Beograd. Asielu su već pretili zbog njegovih istupa i poručivano mu je da će ostati bez posla – kaže za Danas Robert Sabadoš, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije.

Sa druge strane, Igor Ginzberg, takođe predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije, oštro odbacuje spekulacije da napad na glavnog rabina ima ikakve veze sa podelama unutar zajednice.

– Iako nemam nikakvih dokaza, naprosto mi je nemoguće da poverujem da su te dve stvari povezane. Ja apelujem na istražne organe da pronađu počinioca i ako se ispostavi da je napadač neko iz saveza, branićemo Asiela svim raspoloživim sredstvima – istakao je Ginzberg.

Da bi se razumelo zbog čega Savez jevrejskih opština Srbije, krovna organizacije jevrejske zajednice, trenutno ima dva predsednika, neophodno je vratiti se na početak jula i vanrednu sednicu na kojoj je na čelo SJOS izabran Igor Ginzberg. Naime, tu sednicu sazvale su četiri jevrejske opštine (od deset), predvođene JO Beograd, nezadovoljne načinom na koji aktuelno rukovodstvo raspolaže sredstvima.

Pritom, ne radi se o simboličkim iznosima. Zakon o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta, koji je usvojen 2016. godine, osigurava 950.000 evra godišnje SJOS iz budžeta zemlje u narednih 25 godina. Pored toga, zakon predviđa da će imovina žrtava Holokausta koji nemaju živih naslednika biti vraćena Savezu i opštinama.

Stav frakcije koju predvodi Ginzberg je da prethodno rukovodstvo nije raspolagalo tim sredstvima na transparentan način.

– Vladin Odbor za nadzor primene zakona, angažovao je nezavisnu revizorsku kuću koja je pronašla niz nepravilnosti u raspolaganju novcem – naglašava Ginzberg.

Druga strana ističe da statut ne poznaje instituciju „vanredne sednice“ i da je rukovodstvo na čelu sa Ginzbergom izabrano nelegalno. Nasuprot četiri opštine koje podržavaju Ginzberga, ističe „aktuelni“ predsednik SJOS Robert Sabadoš, stoji njih šest koje nije učestvovalo na vanrednoj skupštini.

U pozadini sukoba stoji i neizvesna sudbina Topovskih šupa, dva objekta nekadašnjeg logora na kojima je 1941. godine ubijeno više hiljada Jevreja. Ovaj objekat, koji se nalazi na beogradskoj Autokomandi, deo je placa u vlasništvu kompanije Delta na kojoj je, prema pisanju medija, planirana izgradnja novog tržnog centra. Prema rečima predsednika SJOS Roberta Sabadoša, predsednik Jevrejske opštine Beograd Danilo Medić je u januaru ove godine u ime saveza u pismu gradskom Sekretarijatu za zaštitu spomenika dao saglasnost da se ti objekti izmeste.

– On je to uradio u ime saveza, a da se prethodno nije konsultovao ni sa mnom kao predsednikom, ni sa Upravnim odborom. Mi smo tu odluku poništili i njemu onemogućili da ubuduće potpisuje bilo šta u ime Saveza. Topovske šupe predstavljaju jedinstvenu celinu sa Starim sajmištem i ne može biti govora o rušenju ili izmeštanju – navodi Sabadoš.

Ginzberg, uz ogradu da nije video šta je Medić potpisao, ističe da je Jevrejska opština Beograd oštro odbacila bilo kakvo rešenje koje bi podrazumevalo rušenje i da je grad Beograd prihvatio na sebe da pregovara sa svim zainteresovanim stranama, kako bi se pronašao kompromis.

I dok dve strane razmenjuju optužbe, poslednja vest je da je Savez jevrejskih opština Srbije napustio prostorije u ulici Kralja Petra u Beogradu i da se, prema rečima Igora Ginzberga, jednog od njenih predsednika, „trenutno ne zna njegova lokacija“.