Francuska ide još više ulevo

U drugom krugu se nadmeću dva kandidata sa najviše dobijenih glasova i eventualno treći koji je osvojio preko 12,5 odsto glasova upisanih u izbornu listu u toj izbornoj jedinici.

Socijalistička partija (PS), čiji je kandidat Fransoa Oland 6. maja izabran za predsednika države, kažu ankete, nakon izbora će imati najviše poslanika, ali najverovatnije neće i većinu. Čak ni u koaliciji sa Zelenima neće imati većinu, te će morati da sarađuju još sa nekim, izvesno sa Frontom levice (FG), koji ima podršku od oko 10 do 15 odsto Francuza.

Rezultat skupštinskih izbora će se znati tek posle drugog kruga, jer se predviđa da će samo u manjem broju izbornih jedinica biti poznat pobednik nakon prvog kruga. Na skupštinskim izborima kandidati su i ministri u vladi formiranoj nakon izbora Fransoa Olanda. Ministar koji bude izabran moraće da prepusti svoje poslaničko mesto svom zameniku, a oni koji ne budu dobili poverenje birača moraće da napuste vladu, kako je predsednik Oland najavio.

Prvi zadatak Skupštine biće da prihvati vladu koju je formirao premijer Žan-Mark Ero. Vladu čine ministri iz PS i Zelenih. U slučaju da PS uđe, posle skupštinskih izbora, u koaliciju sa FG, vlada će verovatno biti unekoliko reorganizovana. Kako bi predsednik Oland i PS mogli da ostvare svoj program, neophodno je da osvoje većinu i u Skupštini. U gornjem domu Parlamenta, Senatu, već je imaju. Ulazak u koaliciju će primorati PS na kompromis sa FG, što će značiti da prihvata i neke ekstremnije leve zahteve ove stranke.

Ujedinjeni narodni pokret (UMP), koji je u prethodnom sazivu imao većinu, i čiji je predstavnik bivši predsednik Sarkozi, prema svim ispitivanjima javnosti nema nikakve izglede da osvoji više mesta u skupštini od PS.

Najveća izborna nepoznanica je da li će ekstremno desničarski Nacionalni front Marine le Pen (FN) uspeti da prvi put uđe u Skupštinu. FN je od osnivanja imao predstavnike samo u Evropskom parlamentu, jer se izbori za njega održavaju po proporcionalnom sistemu. Donedavno je FN imao podršku najstarije populacije kao i „crnih nogu“ (pieds noirs), kako Francuzi nazivaju povratnike iz Alžira nakon sticanja nezavisnosti 1962, međutim odnedavno ima pristalice i među radništvom, posebno sa severa zemlje koje je ostalo bez posla zbog gašenja rudnika uglja i industrijskih postrojenja. U beznađu osiromašeni slojevi veruju u čuda, poput programa FN, koji se zalaže za izlazak iz EU, carinsku zaštitu domaćih proizvoda, radikalno sprečavanje imigracije…

Izbor kandidata FN će u svakom slučaju zavisiti od eventualne podrške UMP. Ako, kao do sada, odbiju svaku, makar i prećutnu podršku FN, i podrže li u drugom krugu svakog kandidata, makar i sa ekstremne levice koji bude suprotstavljen kandidatu FN, ova ekstremno desničarska stranka će ostati bez predstavnika u Skupštini. Podrži li UMP nekog kandidata FN u drugom krugu ubrzaće svoj raspad na sastavne delove ujedinjene 2002. od više desničarskih stranaka kako bi ujedinjeni podržali drugi mandat predsednika Širaka.

Nezaposlenost najveća za 13 godina

Stopa nezaposlenosti u Francuskoj porasla je na 10 odsto u prvom kvartalu 2012, čime je dostigla najvišu vrednost za gotovo 13 godina, saopšteno je juče u Parizu, prenela je Beta. Nacionalni institut za statistiku i ekonomske studije (INSEE) objavio je da je nezaposlenost u Francuskoj i njenim prekomorskim teritorijama za 0,2 odsto viša u odnosu na prethodni kvartal. Prema standardima Međunarodne organizacije rada, Francuska je tu vrednost poslednji put dostigla 1999. Samo u Francuskoj stopa nezaposlenosti porasla je za 0,3 odsto, na 9,6 – što je najveći porast za više od dve godine.