Francuska levica osnažila pozicije u Senatu

Pre izbora najoptimističnije prognoze davale su levici samo 15 novih mesta. Prvi put od kako je ustavom iz 1958. uveden departman Kot-d’Or, sa većinskim seoskim stanovništvom, dobio je senatore sa levice. U takođe seoskom departmanu Il-e-Vilen, UMP je od četiri mesta osvojio samo jedno, umesto tri, koliko je imao do sada. Savetnik predsednika Sarkozija, Dominik Paje je poražen. Žan Piš iz UMP je posle 28 godina izgubio mesto; nekadašnji ministar u vladi levice Lionela Žospena, Žan-Pjer Ševenman ponovo je izabran, a Fransoa Oland, prvi čovek PS u ostavci izjavio je da je uspeh socijalista veći nego što je stranka očekivala. Uspeh je obrazložio kvalitetom kandidata sa levice i ubedljivim pobedama na prethodnim regionalnim i lokalnim izborima.

Kako za Senat ne glasaju građani već narodni predstavnici: poslanici u nacionalnoj Skupštini, regionalnoj, departmana, kao i opštinski odbornici, koji su daleko najbrojniji, rezultat izbora ne odslikava raspoloženje biračkog tela već prethodnih lokalnih, regionalnih i izbora za Skupštinu. Za trećinu sada izabranih senatora glasalo je ukupno 50.720 narodnih predstavnika, od kojih su 48.453  opštinski odbornici.

Senat po ustavu predstavlja lokalne kolektive. Način izbora senatora donekle favorizuje desnicu jer seoske opštine sa manje od 500 stanovnika, po pravilu opredeljene za desnicu, daju 16,2 odsto glasača za Senat, iako predstavljaju samo 8,9 odsto ukupnog broja stanovnika Francuske. Pored toga na dominantan položaj desnice u Senatu utiče i izbor senatora po dva izborna sistema – većinskom u mestima s manje stanovnika, a proporcionalnom u naseljenijim. Tako je na ovim izborima 74 senatora izabrano po većinskom principu, a 40 po proporcionalnom. Zato ni u jednom sazivu Senata, od kako je uveden 1958, levica nije imala većinu u Senatu, iako je u pojedinim vremenskim periodima bila na vlasti. Ipak, Senat utiče samo unekoliko na političku scenu Francuske. O odlukama, koje usvoji Skupština a Senat odbije, Skupština ponovo odlučuje, i ako ih usvoji, one su tada izvršne.

Po izboru senatora, biće zanimljiva borba 1. oktobra za mesto predsednika Senata. Više kandidata, svi iz vladajućeg Ujedinjenog narodnog pokreta (UMP) priželjkuje to mesto. Među njima, dosadašnji predsednik Kristian Ponsele, Žerar Laršer nekadašnji ministar rada, Žan-Pjer Rafaren, bivši predsednik vlade (2002-2005). Iza kandidata se u suštini kriju dva krila UMP, nekadašnja stranka RPR (Okupljanje za Republiku) sa Ponseleom i Laršerom kao kandidatima i bivša stranka centra UDF sa Rafarenom.