Tomas Majer, bivši glavni ekonomista Dojče banke, poznat je po svojim računicama i prognozama i samo zbog toga bi njegova analiza finansijske ranjivosti država-članica evro zone izazvala pažnju. Ali ako se tome još doda njegov zaključak da bi finansijska pomoć Brisela pre mogla da zatreba velikoj Francuskoj nego maloj Sloveniji razlozi da joj se posveti pažnja se uvišestručuju.
U Majerovoj analizi, koju objavljuje list Velt, ne zaobilazi se činjenica da „takozvana i moćna“ finansijska tržišta slovenačko stanje ocenjuju gorim, ali to, dokazuje Majer, nema gotovo nikakve veze sa ekonomskim pokazateljima same Slovenije, kao što relativno dobro kotiranje Francuske nema veze sa njenim stvarnim ekonomskim performansama. Slovenija strada, tvrdi Majer, od poređenja sa primerima Irske, Španije i Kipra, dok Francuska profitira zbog svoje političke bliskosti sa Nemačkom.
Prema Majerovoj računici, među zemljama evrozone samo Estonija i Nemačka manje su izgledni molioci za pomoć Brisela od Slovenije. „Mala Slovenija bi zbog svoje niske stope zaduženosti sigurno mogla sama da reši probleme svog bankarskog sektora“, ocenjuje Majer. Pod kišobran Evropskog stabilizacionog mehanizma, odnosno u red za pare iz Brisela, po njemu, najpre bi mogle da stanu: Francuska, Malta, Italija i Belgija.
Kako je Majer došao do svojih zaključaka: sabrao je rang koji svaka pojedina država, članica evrozone, zauzima po svom spoljnotrgovinskom bilansu, stopi zaduženosti, budžetskom deficitu i relativnom značaju svog finansijskog sektora. Što manji zbir, to bolje po državu. Tako je Nemačka druga po spoljnotrgovinskom suficitu, deveta po stopi zaduženosti, prva po budžetskom deficitu i sedma po relativnom značaju finansijskog sektora. Ukupan nemački zbir je 19, a zbir Slovenije 21. „Zbog svog spoljnotrgovinskog suficita, male stope zaduženosti i relativno malog finansijskog sektora (150 odsto bruto domaćeg proizvoda), Slovenija je na baš dobrom mestu“,navodi se u analizi.
Najgore plasirani Kipar ima zbir 51. Majer smatra da blagost finansijskih tržišta prema Francuskoj ne čini dobro toj zemlji jer je demotiviše da nešto blagovremeno preduzme na popravljanju svog stanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
