Francuski predsednik Nikola Sarkozi ,čija država trenutno predsedava EU, izrazio je spremnost za otpočinjanje pregovora sa Britanijom, Nemačkom i Italijom o finansijskoj krizi s kojom se suočava svet.

Prema navodima svetskih listova, Sarkozi će predložiti plan u vrednosti od 300 milijardi dolara za spas evropskih banaka. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso nagovestio je u razgovoru sa francuskim predsednikom da će se založiti za uvođenje strožih pravila o finansijama, kao i da će bankari biti ohrabrivani da uvedu veću transparentnost u poslovanju.

Takva izjava je u skladu sa kontroverznim planom Čarlija Mek Krivija, člana Evropske komisije kojim se predviđa uvođenje strožih pravila za bankarski sektor, što bi ograničilo pozjamice koje jedna banka daje drugima za 25 odsto. Štaviše, inicijativa bi podrazumevala osnivanje tela za nadzor poslovanja koje bi činili panevropski supervizori. Baroso je, takođe, nagovestio da će podržati predloge Francuske o „pravičnijim ekonomskim standardima“, što bi značilo kraj bojazni banaka o produbljivanju krize. Evropske finansijske institucije strahuju da će nova kriza dovesti u pitanje njihov kapital.

Šef Komisije pozdravio je usvajanje finansijskog paketa od 700 milijardi dolara u američkom Senatu i ocenio da je reč o „koraku u pravom smeru“ ka rešavanju globalne ekonomske krize. „Predsednik Baroso je zadovoljan glasanjem u američkom Senatu i usvajanjem plana. On to ocenjuje kao korak u pravom smeru“, rekao je novinarima portparol Johanes Lajtenberger. Lajtenberger je dodao da je neophodno uneti poverenje na tržište i izrazio nadu da će i ostale zemlje pratiti primer SAD. Ipak, evropski analitičari strahuju da EU neće uspeti da se složi o uvođenju sličnih mera, budući da postoje razlike u mišljenju između Nemačke i Francuske.

Nemačka je već odbacila ideju o osnivanju zajedničkog evropskog fonda koji bi pružao pomoć bankama ugroženim finansijskom krizom. Nasuprot tome, francuska ministarka finansija Kristina Lagard izjavila je da je takva mera neophodna u cilju zaštite ekonomije malih evropskih zemalja. „Šta će se dogoditi ukoliko neka manja država EU bude pogođena finansijskom krizom, nemaju sve države sredstva da očuvaju banke“, kazala je.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari