Francuska spremna da se bori za proširenje EU

Francuska će, prema rečima njenog ministra za evropske poslove Žan-Pjera Žujea, postati predvodnik budućeg proširenja Evropske unije. Tako će izmena stava Francuske o proširenju verovatno olakšati prijem novih država u blok. U intervjuu za Fajnenšel tajms Žuje je rekao da je vlada kojom rukovodi predsednik Francuske Nikola Sarkozi prevazišla dugotrajni skepticizam povodom proširenja, te sada veću EU doživljava kao jaču svetsku silu.
Žuje kaže da je posle odbijanja Evropskog ustava na referendumu u Francuskoj 2005, stav francuske vlade prema Evropi pretrpeo velike izmene.
„U poslednje dve godine prešli smo veoma važan Rubikon kada je reč o integraciji. Ranije smo verovali da je za dublje integrisanu Uniju neophodna federalna Evropa, a da je proširenje u suprotnosti s tim i da bi onemogućilo efikasno funkcionisanje Evrope. Sada smo prevazišli tu protivrečnost. Ono što me je najviše iznenadilo kada sam preuzeo dužnost pre sedam meseci jeste sposobnost Unije 27 država da donosi odluke“, rekao je Žuje.
Žuje kaže da ga dalje proširenje granica EU ne brine. Francuska će se zalagati za moguću integraciju balkanskih država, uključujući Srbiju koju je Žuje opisao kao regionalni stub stabilnosti. Međutim, Pariz drži da postoje granice do kojih bi EU trebalo da raste. Sarkozi se protivi učlanjenju Turske. Žuje priznaje da u Francuskoj „nije učinjeno dovoljno“ za učlanjenje Turske.
Povodom francuskog preuzimanja rotirajućeg predsedavanja EU jula ove godine, Žuje navodi da su ambicije njegove vlade da „Evropa ponovo počne da se kreće i da Francuska u tom procesu povrati svoju ulogu“.
Francuski prioriteti jesu uvećanje uloge EU u oblastima odbrane i bezbednosti, energetike i zaštite životne sredine, kao i usvajanje ugovora na nivou EU kojim će biti regulisana imigraciona pitanja, integracija stranaca i nova regulacija finansijskog tržišta posle kreditne krize.
Žuje je rekao da bi ratifikacija Lisabonskog ugovora, kojim su postavljena nova pravila za EU, mogla da naiđe na teškoće u parlamentu Velike Britanije. On je upozorio Britaniju da ne može da pregovara o povoljnijem obliku članstva, a da istovremeno u parlamentu ne ratifikuje Lisabonski ugovor.
Britanija je tokom pregovora o Lisabonskom ugovoru osigurala sve svoje zahteve, uključujući i to da bude izuzeta iz primene nove politike u brojnim oblastima. „Mislim da Britanija više neće moći da obezbedi sopstvene ciljeve, ostane u srcu projekta EU i istovremeno poštuje osobenosti svog društva“, rekao je Žuje. On smatra da Britanija neće moći ni da se izoluje kroz posebne odnose sa SAD: za razliku od poznih devedesetih godina prošlog veka, Francuska, ali i Nemačka, sebe vide kao „poletne saveznike“ Vašingtona, kaže Žuje.
Žuje važi za jednog od najsposobnijih ministara koje je Sarkozi regrutovao iz stranaka centra i levog centra. Bio je zamenik šefa kabineta Lionela Žospena, bivšeg socijalističkog premijera i šef kabineta Žaka Delora, bivšeg predsednika Evropske komisije. Žuje u principu podržava učlanjenje Turske u EU, što se razlikuje od stava predsednika Sarkozija.