Francuska je juče prvi put od preuzimanja predsedavanja EU iznela svoja gledišta o ekonomskim reformama, uključujući pitanja kamatnih stopa Evropske centralne banke (ECB) kao i mere za zamrzavanje cena nafte, na sastanku ministara finansija u Briselu. Ekonomski stručnjaci iz 15 zemalja evrozone razmatrali su eventualne posledice odluke Evropske centralne banke da povisi kamatne stope sa četiri na 4,25 odsto, kao i problem sve veće inflacije.

Francuska je juče prvi put od preuzimanja predsedavanja EU iznela svoja gledišta o ekonomskim reformama, uključujući pitanja kamatnih stopa Evropske centralne banke (ECB) kao i mere za zamrzavanje cena nafte, na sastanku ministara finansija u Briselu. Ekonomski stručnjaci iz 15 zemalja evrozone razmatrali su eventualne posledice odluke Evropske centralne banke da povisi kamatne stope sa četiri na 4,25 odsto, kao i problem sve veće inflacije.
Nemačka i Španija istakle su da gaje bojazan zbog ekonomske situacije u evrozoni, ali su izrazile spremnost za postizanje kompromisa. Sličan stav izneo je i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso koji je pružio podršku ECB. Štaviše, italijanski premijer Silvio Berluskoni, poznat po oštrim kritikama ECB, izjavio je da ta institucija ima pravo da poveća kamate kako bi se izborila sa inflacijom.
Nasuprot tome, predsednik Francuske Nikola Sarkozi saopštio je proteklog vikenda da gaji izvesne sumnje u pogledu trenutne politike ECB. „Kao predsednik Francuske imam pravo da se pitam da li je opravdano podići kamatne stope u Evropi na 4,25 odsto, dok u SAD one iznose 2,0 odsto“, kazao je on. Analitičari ocenjuju da će Francuska za vreme šestomesečnog predsedavanja EU nastaviti da se zalaže za smanjenje poreza na dodatnu vrednost (PDV) u cilju zamrzavanja cena nafte, ali da neće dobiti zeleno svetlo ostalih članica Unije za sprovođenje u delo takve inicijative.
Nemački ministar finansija Pir Štejnbruk izrazio je protivljenje takvom predlogu i istakao da uspostavljanje energetske sigurnosti predstavlja rešenje za postojeće probleme. On je, takođe, ocenio da bi vlade trebalo da se klone „neprimerenih fiskalnih mera“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari