Francuzi zahtevaju veću kupovnu moć

Pokušavajući da popravi položaj vladajuće partije posle poraza na lokalnim izborima, francuski premijer Fransoa Fijon pozvao je juče na snažnije sprovođenje ekonomskih reformi koje je obećao predsednik Sarkozi. Ipak, poraz Sarkozijeve partije u kombinaciji sa sporom ekonomijom, mogao bi dati zamah opoziciji koja se protivi reformi tržišta rada i države blagostanja.
– Nikola Sarkozi je, nažalost, propustio priliku da sprovede stvarne reforme, rekao je Mark Tuati, glavni ekonomista pariske kompanije „Global Equities“. Deset meseci pošto je izabran za predsednika, Sarkozijeva popularnost opada. Predsednik krivi medije za fokusiranje na njegov privatni život: razvod o kojem se mnogo pisalo i brzo stupanje u drugi brak sa bivšom manekenkom, pevačicom Karlom Bruni. Ankete, međutim, pokazuju da je Sarko-šou samo jedan deo priče, i da su birači sve nezadovoljniji vladinom politikom čiji je cilj povećanje kupovne moći, dok se globalna ekonomija usporava.
Francuska ekonomija ostala je troma, a Sarkozi je odustao ili ublažio neke od reformi koje je obećavao u prošlogodišnjoj predizbornoj kampanji. Portparol vlade Loran Vokije juče je rekao da birači žele da se obećane reforme brže reflektuju na njihov svakodnevni život. Vokije je rekao da će predsednik Sarkozi uzeti u obzir poruku birača sa lokalnih izbora, te da će u vladi biti nekih „unapređenja“, ali ne i radikalnih izmena.
Sarkozi je u januaru imenovao komisiju na čelu sa Žakom Atalijem, nekadašnjim savetnikom Fransoa Miterana, koja mu je predstavila plan u 300 tačaka za pokretanje ekonomije. Među Atalijevim idejama bilo je ukidanje restrikcija na biznis, ograničavanje radnog vremena, imigracije i godina za penziju. Sarkozi je obećao da će učiniti sve što komisija predloži. Međutim, pre no što je komisija sačinila izveštaj s predlogom mera, Sarkozi je već odbacio nekoliko predloga, među njima liberalizaciju taksi prevoza i farmaceutskih usluga.
Francuski birači u nedelju su Sarkozijevoj partiji oduzeli vlast u nizu gradova i opština. Ukoliko bi se rezultati sa lokalnih izbora posmatrali nacionalno, levica ima podršku 48,7 odsto birača, a vladajuća desnica 47,6 odsto.
Uprkos ovakvim rezultatima, birači žele nastavak reformi, a njihov glavni cilj je povećanje kupovne moći, rezultati su ankete agencije CSA. Manje je poznato hoće li vlada zadržati čvrst stav prema uličnim protestima koji će biti verovatni odgovor na neke bolnije reforme, kao u oblasti zaštite tržišta rada.