Ima ih koji misle da ništa tako ne zbližava kao učešće u zajedničkom ratnom pohodu (i plenu). Francuzi su razočarani, to ih nije zbližilo sa Britancima.
Tako pokazuju rezultati istraživanja prestižnog francuskog Instituta za ispitivanje javnog mnjenja „TNS Sofres“ sprovedenog u decembru za nekoliko francuskih medija u 11 država, a koje je trebalo da pokaže i kako je francuska spoljna politika za mandata Nikole Sarkozija uticala na raspoloženje prema Francuskoj i Francuzima u svetu.
Samo četiri meseca posle uspešnog francusko-britanskog obaranja libijskog vođe Muamera Gadafija, i otprilike isto toliko pred francuske predsedničke izbore, „samo“, tako ocenjuju Francuzi, 54 odsto Britanaca izjasnilo se da „voli ili mnogo voli Francusku“. Mada je Francuska, u istraživanju koje je obuhvatilo 12.012 osoba, u svakoj od 11 država voljena od natpolovične većine anketiranih, ljubav je šire rasprostranjena što je država od nje dalja (82 odsto Brazilaca i Poljaka i 81 odsto Indijaca vole Francusku), a na samom dnu su baš Britanci. Njih 36 odsto je kategorično izjavilo da ne voli Francusku, samo 14 odsto misli da su se odnosi dve države tokom poslednjih 20 godina popravili, 35 odsto bi rado u Francuskoj živeli, 28 odsto bi u njoj radilo, a 28 odsto studiralo.
Ni u jednoj od obuhvaćenih država o njenim odnosima sa Francuskom građani ne misle gore nego u Britaniji – 36 odsto Britanaca smatra da su se odnosi dve zemlje za poslednje dve decenije pogoršali. Analitičari u Parizu prihvatili su da je to posledica aktuelnih francusko-britanskih neslaganja oko krize u evrozoni i varničenja do kojih je na samitima EU dolazilo između predsednika Nikole Sarkozija i premijera Dejvida Kamerona.
Francuzi Nemce zovu kratko i jasno „Boš„, iako im se sa druge strane Rajne odgovara nežno „dragi Francuzi“, pa je saglasno toj neuzvraćenoj ljubavi Francuska i prošla u delu ankete obavljene u Nemačkoj. Samo Brazilci, Poljaci, Indijci i Marokanci vole Francusku više nego Nemci.“Voli je ili mnogo voli“ 72 odsto anketiranih stanovnika rivalke i partnerke s druge strane Rajne, a njih 58 odsto smatra da su se odnosi dve države tokom 20 godina popravili.
Otprilike mesec dana pošto je obavljeno ovo istraživanje nemački dnevni list Frankfurter algemajne cajtung je u jednom, kako kaže, prosečnom pariskom kvartu obavio neobaveznu anketu o tome kako Francuzi vide Nemce. Nemačka je prošla dosta loše za razliku od svoje kancelarke Angele Merkel. Među petnaestak stanovnika Pariza sa kojima je obavljen razgovor pretežu naturalizovani Francuzi pa i oni jevrejskog porekla tako da Hitlera, prošlost i sopstvenu bojazan da bi ona mogla da se ponovi Nemcima nije spočitnuo jedino 23-godišnji Žilijen. Njemu se Angela Merkel sviđa više čak i od fudbalskog kluba Bajern „iako Sarka vuče za nos“, što Žilijenu ni malo ne smeta.
Mada hvale nemački mercedes i kvalitet nemačkih mašina za šivenje, kao i nemačku sposobnost da „preko dana budu ozbiljni, a uveče se zabavljaju“, većina anketiranih Francuza nikada nije bila u susednoj Nemačkoj niti bi to želela. Tako 48-godišnji Alen kaže: „Kao svi Jevreji ne interesujem se naročito za tu zemlju, nikad nisam imao nemačkog prijatelja, ne volim jezik, za mene je suviše grlen, povezujem Nemačku samo sa ratom, a o Angeli Merkel nemam ništa da vam kažem, ne zanima me“. Danijel u šezdesetim godinama ceni što su „Nemci radnici koji znaju da zasuku rukave kad treba, oni su svoju moć zaslužili, ne smeta mi to, ali ne želim da imam bilo kakav kontakt sa njima“. Ali gotovo svi ostali anketirani Parižani smatraju kao krojač Andre da „Angela Merkel sigurno nije lepotica, ali je odlična, odlična, ona dobro brani interese svoje zemlje. Tako nešto mi u Francuskoj, na žalost, nemamo“. I nadzornica kasa u supermarketu Roza (53) žali što Angela Merkel nije na čelu Francuske: „Što se tiče Angele Merkel to je velika dama sa velikim uticajem u Evropi i vrlo ugledna“
Za Frankfurter algemajne cajtung se o ovom stanju stvari u francusko-nemačkom paru izjasnio o istoričar Pjer Nora. On se složio da je nemačko-francusko razumevanje na sasvim krhkoj osnovi i priznao da je i njemu samom, što je „žalosno, a možda i sramotno“, nemačka kultura relativno strana.“U mom slučaju to je verovatno u vezi sa generacijom kojoj pripadam, ali i teškim nasleđem rata“. Nora je ocenio da su komunikacione teškoće između Nemaca i Francuza sve veće jer se „sve manje mladih Francuza odlučuje da uči nemački jezik, a sve više uče španski i kineski“.
Percepcija francuske moći
Samo u tri od 11 država više od polovine anketiranih smatra da je uloga Francuske u svetu danas veća nego što je bila pre 20 godina – u Maroku (77 odsto), Indiji (59) i Brazili (55).U svim ostalim državama u to veruje manje od polovine anketiranih, a najmanje u Nemačkoj (36 odsto), SAD (30 odsto), Velikoj Britaniji (27) i Japanu (samo 15 odsto).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.