Fransoa Oland novi predsednik

„Francuzi su ovog 6. maja izabrali promenu dovodeći me u predsedništvo. Pred vama se zaklinjem da ću odano služiti svojoj zemlji“, rekao je Oland pristalicama u rodnom Tulu, naglašavajući da će biti „predsednik svih“. „Šaljem republikanski pozdrav Nikoli Sarkoziju koji je pet godina vodio Francusku i zato zaslužuje naše puno poštovanje“, rekao je Oland, dok su okupljeni zviždali na pominjanje Sarkozija.

Pravo glasa na izborima imalo je 46 miliona Francuza, a izlaznost u drugom krugu izborne utakmice iznosila je 79,9 odsto, te je neznatno veća nego u prvom, koji je održan 22. aprila, kada je na birališta izašlo 79,48 odsto birača.

Iza Fransoa Olanda u drugom krugu okupila celokupna levica, pored PS i stranka u formiranju Front levice (FG), Zeleni, Nova antikapitalistička partija i Radnička borba. Birališta u Francuskoj su se zatvorila juče u 18 časova, dok su u velikim gradovima ostala otvorena do 20 časova. Francuzi u prekomorskim teritorijama, kao i oni koji žive u SAD, Kanadi, južnoj Americi, Australiji i Aziji glasali su još u subotu. Zvanični rezultati biće objavljeni danas, mada oni neće doneti nikakvu suštinsku promenu, osim što će jednom ili drugom kandidatu biti dodat ili oduzet pokoji procenat glasova. Otkad se predsednici Francuske biraju na opštim izborima, Fransoa Oland će biti drugi predsednik Francuske iz PS posle Fransoa Miterana.

Posle objavljivanja rezultata Oland je razgovarao telefonom s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel da bi se u vrlo kasnim noćnim satima obratio svojim pristalicama koji su slavili na trgu Bastilja gotovo do zore. Poraženi Sarkozi, vidno uzbuđen, priznao je poraz i čestitao Olandu, dodavši da se pred Francuskom „otvara nova epoha“.

Otkad se predsednik Francuske bira na opštim izborima, Sarkozi je drugi šef države koji nije uspeo da osvoji drugi mandat. Do sada je samo Valeri Žiskar D’Esten 1981. izgubio od Fransoa Miterana pokušavajući da osvoji drugi mandat. Međutim, Sarkozi je prvi koji je od samog početka izborne kampanje zaostajao za kandidatom opozicije, uključujući i rezultate prvog izbornog kruga.

Poraz Sarkozija, koji je kandidat Ujedinjenog narodnog pokreta (UMP), najverovatnije će imati posledice i na izbore za skupštinu koji će biti održani u junu. Mandati predsednika i poslanika izjednačeni su od 2000, te se izbori za skupštinu održavaju odmah posle predsedničkih, kako bi praktično u jednom talasu bili izabrani i predsednik i skupština. Do ove izmene izbori za predsednika i skupštinu bili su razdvojeni jedni od drugih dve ili tri godine, te kako se raspoloženje birača menjalo, u više navrata predsednik i skupštinska većina nisu bili iz iste stranke/ koalicije, što je otežavalo vođenje države.

Sudbina stranke UMP, nastale pred predsedničke izbore 2002. od više stranaka (RPR, Novi Centar, Radikali, Levi radikali) koje su se u prvi mah udružile samo za tu izbornu utakmicu, može lako da bude dovedena u pitanje. Osim toga, UMP je tokom deset godina postojanja imala unutrašnje sukobe između širakovaca i sarkozijevaca, naročito od 2007. Tokom ove izborne kampanje, bivši predsednik Žak Širak nije nijednom rečju podržao Sarkozija, čak je jednom prilikom izjavio da će glasati za Olanda, za šta je kasnije rečeno da je šala. Čak se predsednik Vlade Širaka, D’Vilpen sudio sa Sarkozijem.

Svakako najznačajnija izmena u političkom životu Francuske biće snaženje ultradesničarske stranke Nacionalni front (FN) Marine le Pen. Postoji velika mogućnost da će FN prvi put od svog nastanka ući u skupštinu. Izbori za skupštinu se održavaju po većinskom sistemu. Ako nijedan kandidat u izbornoj jedinici ne osvoji preko 50 odsto glasova, ide se u drugi krug u kojem snage odmeravaju dva najbolje plasirana kandidata. Izmenama zakona od izbora 2007. u drugi krug eventualno ulazi i treći, pod uslovom da osvoji više od 12,5 odsto glasova od ukupnog broja upisanih birača. Do sada je bio slučaj da ako bi se kandidat FN našao u drugom krugu, svi bi se udružili protiv njega. Socijalisti bi glasali za UMP, ili UMP za PS, samo da ne prođe kandidat FN. Budući da se Sarkozi danas približava FN, naročito posle izjave ministra odbrane Žerara Longea iz UMP da je saradnja sa FN moguća, više nije nimalo izvesno da će u svim slučajevima UMP biti solidaran da spreči ulazak FN u skupštinu! Čak je i Sarkozi izjavio da će podrška FN tokom izbora za skupštinu biti razmatrana od slučaja do slučaja.

U svakom slučaju francuska politička scena će se uskoro značajno izmeniti.

Simić: Povratak degolovskoj istoriji

Beograd – Predrag Simić, bivši ambasador Srbije u Franuskoj, izjavio je sinoć da se izborom Fransoa Olanda za predsednika Francuska „vratila kući sa izleta u neoliberalizam“ i da ne treba očekivati veći zaokret u politici Pariza prema Srbiji. „Pobedom Fransoa Olanda Francuska se vratila kući sa izleta koji je napravila u neoliberalizam tokom petogodišnjeg mandata Nikole Sarkozija. Ona se vratila svojoj republikanskoj tradiciji i verovatno svojoj degolističkoj istoriji“, rekao je profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić. Simić je rekao da za stav u politici prema Srbiji treba sačekati i izbore za parlament koji u Francuskoj obično slede brzo posle predsedničkih, ali da se može očkivati da socijalista bude na mestu na kojem se vodi spoljna politika te zemlje. „Ima nekih spekulacija da bi to mogao biti Pjer Moskovisi, a lično bih vrlo rado video na tom mestu mog dobrog prijatelja i poznatog prijatelja Srbije (nekadašnjeg šefa diplomatije) Ibera Vedrina“, rekao je Simić. Beta

Angela Merkel čestitala pobedniku

Berlin, Pariz – Nemačka kancelarka Angela Merkel čestitala je sinoć Fransoa Olandu pobedu na izborima za predsednika Francuske i pozvala ga u posetu Berlinu. „Merkelova ga je nazvala da mu čestita izbor; razmenili su mišljenja i dogovorili se da zajedno rade na francusko-nemačkim odnosima koji su snažni, prijateljski i u službi Evrope“, rekao je agenciji Frans pres direktor Olandove kampanje Pjer Moskovisi, prenela je Beta. Pre toga ministar spoljnih poslova Nemačke Gido Vestervele rekao je da se raduje saradnji sa novim predsednikom Francuske i da će sarađivati na evropskom paktu rasta. Čestitke je uputio i predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej.