Na osnovu prebrojanih oko 2,5 odsto glasova od 46 miliona upisanih u biračke spiskove, po svemu sudeći, novi predsednik Francuske je Fransoa Oland, kandidat Socijalističke partije (PS). Birališta u Francuskoj juče su u 18 časova zatvorena, dok su u velikim gradovima ostala otvorena do 20 časova. Do zaključenja ovog izdanja nisu objavljeni razultati na biračkim mestima u evropskoj Francuskoj.
Međutim, na osnovu rezultata izbora održanih u subotu u prekomorskim teritorijama, kao i Francuza koji žive u SAD, Kanadi, južnoj Americi, Australiji i Aziji analize ukazuju da je Fransoa Oland novi predsednik Francuske. Na Gvadelupi Oland je dobio 71,9 odsto glasova, na Martiniku 68,4, a u Guijani 62 odsto.
Izlaznost u drugom krugu je veća nego u prvom, 22. aprila, kada je na birališta izašlo 79,48 upisanih građana u biračke spiskove.
Ako se potvrdi pobeda Olanda, dosadašnji predsednik, Nikola Sarkozi, biće drugi predsednik, od kad se predsednik države bira na opštim izborima, koji nije uspeo da osvoji drugi mandat. Do sada je samo Valeri Žiskar D’Esten 1981. izgubio od Fransoa Miterana pokušavajući da osvoji drugi mandat. Međutim, Nikola Sarkozi je prvi koji je od samog početka izborne kampanje zaostajao za kandidatom opozicije, uključujući i rezultate prvog izbornog kruga.
Očekivan poraz kandidata vladajuće stranke Ujedinjenog narodnog pokreta (UMP) će najverovatnije imati posledice i na izbore za skupštinu koji se održavaju u junu. Od 2002, izjednačeni su mandat predsednika i poslanika, te se izbori za skupštinu održavaju odmah posle predsedničkih, kako bi praktično u jednom talasu bili izabrani i predsednik i skupština. Do ove izmene, izbori za predsednika i skupštinu bili su razdvojeni jedni od drugih dve ili tri godine, te kako se raspoloženje birača menjalo, u više navrata predsednik i skupštinska većina nisu bili iz iste stranke/ koalicije što je otežavalo vođenje države.
Sudbina stranke UMP, nastale pred predsedničke izbore 2002, od više stranaka (RPR, Novi Centar, Radikali, Levi radikali) koje su se u prvi mah udružile samo za te izbore, može lako da bude dovedena u pitanje. Pored toga, tokom deset godina postojanja UMP je imao interne sukobe posebno od 2007. između Širakovaca i Sarkozijevaca. Tokom ove izborne kampanje, bivši predsednik Širak nije nijednom rečju podržao Sarkozija, čak je jednom prilikom izjavio, kasnije je rečeno da je to šala, da će glasati za Olanda. Čak se predsednik vlade Širaka, D’Vilpen sudio sa Sarkozijem.
Svakako najznačajnija izmena u političkom životu će biti snaženje ultradesničarske stranke Nacionalni front (FN) Marine Le Pen. Lako je moguće da će FN prvi put od svog nastanka ući u skupštinu. Izbori za skupštinu se održavaju po većinskom sistemu. Ako nijedan kandidat u izbornoj jedinici ne osvoji preko 50 odsto glasova, ide se u drugi krug u kome odmeravaju snage dva najbolje plasirana kandidata. Izmenama zakona od izbora 2007. u drugi krug eventualno ulazi i treći pod uslovom da osvoji preko 12,5 odsto glasova od ukupnog broja upisanih birača. Do sada, ako bi se kandidat FN našao u drugom krugu, svi bi se udružili protiv njega. Socijalisti bi glasali za UMP, ili UMP za PS, samo da ne prođe kandidat FN. Danas, sa približavanjem Sarkozija FN, posebno posle izjave ministra odbrane, Žerar Longea, iz UMP, da je saradnja sa FN moguća, više nije ni malo izvesno da će u svim slučajevima UMP biti solidaran da spreči ulazak FN u skupštinu! Čak je i Sarkozi izjavio da će podrška FN tokom izbora za skupštinu biti razmatrana od slučaja do slučaja.
U svakom slučaju francuska politička scena će se uskoro značajno izmeniti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
