Na manje od dve nedelje pred prvi krug predsedničkih izbora u Francuskoj 22. aprila, kandidat opozicione Socijalističke partije (PS), Fransoa Oland je favorit. Po svemu sudeći, sem nekog velikog nepredvidljivog iznenađenja, posle prvog kruga, Oland će slaviti pobedu u drugom 6. maja. Ne treba zaboraviti da je aktuelni šef države Nikola Sarkozi još krajem januara najavio takvu mogućnost rekavši da će se povući iz politike, izgubi li izbore.
Dok kandidat PS iznosi svoj program o smanjenju nezaposlenosti, povećanju kupovne moći i standarda, tri nedelje od terorističkih ubistava trojice vojnika, troje dece i jednog rabina, a potom likvidacije teroriste Muhameda Meraha, Nikola Sarkozi zasniva svoju kampanju na borbi protiv terorizma i sprečavanju imigracije. Svaki dan policija otkriva, a mediji izveštavaju, o nekoj grupi u Lionu, Marseju, Rubeu… Grupi salafista ili Al Kaide koja je planirala ili se obučavala za terorističke napade. Do sada, ne računajući brata Muhameda Meraha, ima više od 10 uhapšenih i okrivljenih za planiranje terorizma.
Pre napada istraživanja javnog mnjenja su u prvom krugu davala Olandu oko 28 odsto glasova, a Nikoli Sarkoziju 27 odsto, dok je u drugom Oland sa 54 odsto glasova ostavljao aktuelnog šefa države daleko iza sebe. Posle insistiranja Sarkozija na borbi protiv terorizma, rezultati istraživanja su se u izmenili. Sarkozi je u prvom krugu, sa 29,5 odsto glasova u prednosti nad Olandom sa 27,5 odsto. Međutim, u drugom krugu istraživanja sada daju Olandu još veću prednost nego sredinom marta. Oland je sa 55 odsto, ispred Sarkozija, koji će, prema ispitivanjima, dobiti 45 odsto glasova.
Ubedljivu prednost kandidat PS ima u drugom krugu, jer je u prvom i na ovim izborima levica podeljena. Pet kandidata se bori za glasove levice: pored Olanda još i Žan-Lik Melanšon, kandidat novonastalog Fronta levice (FG) sa 14,5 odsto glasova, sastavljenih od levog krila socijalista i bivših komunista, Eva Žoli, kandidatkinja Zelenih (oko tri odsto), Natali Arno, Radnička borba (oko 0,5 odsto) i Filip Putu, Nova antikapitalistička partija (ispod 0,5 odsto).
Na drugoj strani, desnica, pored Sarkozija, ima još dvojicu kandidata, Nikolu Dipon-Enjana i Žaka Žeminada, koji zajedno ne mogu da skupe jedan odsto glasova. Pored kandidata levice i desnice u izbornoj trci učestvuje još i kandidatkinja ekstremnog desničarskog Nacionalnog fronta (FN), Marina Le Pen koja, prema predviđanjima, beleži mali pad popularnosti. Prema poslednjim istraživanjima ona bi dobila između 13 i 14 odsto glasova. Najzad, u trci je i Fransoa Bajru (oko 10 odsto), kandidat partije centra, Modema.
Dok će u drugom krugu levica stati iza Olanda, nepoznanica je kome će otići glasovi iz prvog kruga Bajrua i Marine Le Pen. Ispitivanja ukazuju da je biračko telo prilično zbunjeno. Ankete ukazuju da će Sarkozi dobiti 18 odsto glasova od građana koji nisu glasali za njega na prethodnim izborima 2007, Oland 28, Bajru 41, a Le Penova gotovo 50 odsto. Za kandidatkinju ekstremne desnice će glasati i deo radnika željnih (bilo kakve) promene. Međutim, kako se izbori približavaju za kandidata FG Žan-Lik Melanšona se izjašnjava sve više građana, dok se pristalice FN osipaju. Po svemu sudeći, u drugom krugu će glasovi iz prvog Žan-Lik Melanšona, koji će stati uz Olanda biti odlučujući.
Glasači Bajrua će se opredeliti podjednako između Sarkozija i Olanda. Međutim, teško je proceniti kako će u drugom krugu glasati oni koji su u prvom dali glas FN. Tradicionalno glasačko telo FN će se verovatno prikloniti Nikoli Sarkoziju. Na rezultat izbora će uticati i saopštenje najvećeg sindikata CGT da je ponovni izbor Nikole Sarkozija suprotan interesu zaposlenih.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
