Fransoa Oland ubedljivo vodi

 Treće mesto je zauzela Marina Le Pen predstavnica ultradesničarskog Nacionalnog fronta (NF) sa skoro 20 odsto glasova, što je najveći skor od nastanka stranke. Slede je Žan-Lik Melanšon kandidat Fronta levice (FG) sa 11,7 odsto, Fransoa Bajru predsednik stranke centra Modem sa 8,5 odsto i Eva Žoli iz stranke Zelenih sa osvojenim poverenjem dva odsto izašlih građana. Ostala četiri kandidata, Filip Putu (1,2 odsto) iz Nove antikapitalističke partije, Natali Arto (0,7) iz Radničke borbe i dva pitoreskna kandidata, Nikola Dipon-Enjan (1,8) „suverenista“, blizak Marini Le Pen i Žak Šeminad (0,2) predstavnik grupe „solidarnost i progres“, koji se hvali da je prorekao ekonomsku krizu još 1995, dobili su svi zajedno malo ispod četiri odsto glasova.

U drugom izbornom krugu koji se održava 6. maja, snage će odmeriti dva kandidata sa najvećim brojem glasova iz prvog kruga, Fransoa Oland i Nikola Sarkozi. Matematički računato Oland može da računa u drugom krugu na glasove svojih pristalica i još četiri kandidata sa levice, ukupno sa oko 44 odsto glasova. Njima treba pridodati, prema istraživanjima javnog mnenja, trećinu građana koji su se opredelili za Marinu Le Pen i Nikolu Dipon-Enjana, dok će dve trećine njih glasati u drugom krugu za Sarkozija. Glasovi Bajrua i Šeminada će se, po toj analizi, raspodeliti pola-pola. Tako posmatrano Oland će biti pobednik u drugom krugu sa nešto iznad 55 odsto, dok će dosadašnji predsednik Sarkozi dobiti ispod 45 odsto glasova.

Do sličnog rezultata se došlo na osnovu istraživanja javnog mnenja, neposredno pred održavanje prvog kruga izbora. Prema njima 6. maja Oland će pobediti Sarkozija sa 54 do 55 odsto glasova. Tako bi Francuska posle 17 godina opet dobila predsednika države sa levice. A u nastavku se očekuje da će na izborima za skupštinu u junu pobediti stranka iz čijih redova je novi predsednik.

U prvom krugu od 44,5 miliona glasača na birališta je izašlo skoro 80 odsto građana, nešto manje nego 2007. (83,77), a više nego 2002. (71,6,) kada je zabeležena najmanja izlaznost od kada se direktno bira predsednik države. Očekuje se da će izlaznost u drugom krugu biti nešto manja, ali da neće uticati na izborni rezultat.

Međutim, eventualni dogovor pred drugi krug sa Fransoa Bajruom i njegovom strankom Modem, mogao bi da popravi položaj Sarkozija. Obrativši se naciji odmah po zatvaranju birališta Bajru se „ponudio“ pobednicima prvog kruga.

U narednih petnaest dana do drugog kruga Sarkozi može da se nada da u TV duelu sa Olandom unekoliko popravi svoju poziciju. Oland, koji je do sada bio isključivo na stranačkim funkcijama, nije nikad bio ni u jednoj vladi, nepoznat van granica Francuske, moraće da uveri birače da se snalazi u spoljnoj politici. U početku predizborne kampanje uprkos posetama Madridu, Rimu, Briselu, Varšavi i Berlinu, nije se sreo ni sa jednim šefom države već samo sa šefovima stranaka bliskih njegovoj PS. A pobednika na izborima očekuje odmah poseta Nemačkoj i razgovori sa Angelom Merkel, potom 18. maja sastanak G 8 u Kamp Dejvidu u SAD i 20. maja NATO u Čikagu.