„Fratelli tutti“ ili anatema kapitalizma

Da je vreme inkvizicije, i jedno i drugo goreli bi na lomači uz kletvu da su odgovorni za izopačen svetski sistem, kapitalizam.

Papa Franjo procenio je da je kucnuo čas da se Katolička crkva pridruži globalnoj antiliberalnoj koaliciji za obračun s kapitalizmom, kao jednom od najvećih pošasti modernog sveta, pa je 3. oktobra iz Asizija odaslao gradu i svetu / Urbi et Orbi encikliku Fratelli tutti o bratstvu i socijalnom prijateljstvu.

Bazična teza poslanice Svi braća je da su za sadašnje svetske muke krivi kapitalizam i globalizacija u kojoj „transnacionalne ekonomske sile deluju po principu podeli i osvoji“ i da privatna svojina mora da se podruštvi.

Svet se, po oceni poglavara Rimokatoličke crkve, neumorno kreće ka ekonomiji koja je, zahvaljujući tehnološkom napretku, nastojala da smanji ljudske troškove i (pogrešnom) uverenju da je sloboda tržišta dovoljna da sve bude sigurno.

Papa, istina, priznaje da su se neka ekonomska pravila pokazala efikasnim za rast, ali odmah dodaje da se nisu pretrgla za integralni ljudski razvoj, što je na kraju rezultiralo novim oblicima siromaštva.

Pojava pandemije kovida 19 podstakla je papu da osudi kapitalizam kao odgovoran za njeno širenje pa je poslanicu osnažio brigom za sve ljude, a ne za korist nekolicine: „Takva briga ne zanima ekonomske sile koje zahtevaju brzu zaradu. Nedostatak brige za ranjive može se sakriti iza… liberalizma koji služi ekonomskim interesima moćnika… Krhkost svetskog sistema pred pandemijom pokazala je da se ne može sve rešiti tržišnom slobodom.“

Sveti Otac tvrdi da „tržište samo po sebi ne može rešiti svaki problem, koliko god se od nas tražilo da verujemo u ovu dogmu neoliberalne vere… Neoliberalizam se jednostavno reprodukuje kao jedino rešenje za društvene probleme… Nužno je imati proaktivnu ekonomsku politiku usmerenu na promovisanje ekonomije koja favorizuje produktivnu raznolikost i poslovnu kreativnost i omogućava otvaranje novih radnih mesta, a ne njihovo smanjenje…“

Papa je uverenja da „bez međusobnog poverenja tržište ne može u potpunosti da ispuni svoju odgovarajuću ekonomsku funkciju“.

Tom tvrdnjom rimokatolički poglavar pokazao je da nedovoljno razume funkcionisanje kapitalističke ekonomije jer tržište u kapitalizmu upravo počiva na poverenju.

Svaki tržišni odnos podrazumeva interakciju dva subjekta – prodavca i kupca – koji stupaju u posao s punim poverenjem.

Papa veruje da su tržišta i interesi ljudi suprotstavljeni.

Upravo je obrnuto, u stvarnosti tržišna razmena dešava se samo kada sve stranke imaju koristi.

Svaka razmena na slobodnom tržištu neizbežno dovodi obe stranke u bolje stanje, u suprotnom obe se ne bi za to opredelile.

Tržišta u kapitalizmu su u osnovi dobrovoljna, za razliku od tržišta u planskoj privredi koju zagovaraju pristalice teorije poglavara Rimokatoličke crkve.

Papino stanovište da tržišta nanose štetu ljudima demantuju empirijski podaci koji pokazuju da je širenje slobodnog tržišta pokrenulo neviđeni globalni ekonomski napredak.

„Realni pogled na stanje čovečanstva mora, pored prepoznavanja stalnih problema, priznati i pozitivna dugoročna kretanja“, to je lekcija koju rimski prvosveštenik treba da nauči od Merian Tupi, urednice programa HumanaProgressa Instituta Kato.

Čitajući poslanicu Svi braća stiče se utisak da Pontifex romanus greši (kao i drugi kritičari kapitalizma) kad upoređuje sadašnjost sa zamišljenom utopijom u budućnosti umesto da poredi sadašnjost s prošlošću, pošto se jedino tako može meriti napredak.

Upravo poređenjem sadašnjosti i prošlosti program HumanProgress nudi empirijske dokaze koji ukazuje na dramatična poboljšanja dobrobiti stanovništva na planeti u proteklih pola veka, posebno u zemljama u razvoju.

Ti podaci pokazuju da je 1966. prosečni životni vek bio 56 godina, a 2016. bio je 72.

Od svakih 1.000 novorođenčadi 1966. je umrlo 113 pre prvog rođendana, a 2016. umrlo je 32.

Prosečni prihod po osobi (prilagođen inflaciji) porastao je za pola veka sa 3.698 na 17.469 dolara.

Zaliha hrane porasla je sa oko 2.300 kalorija po osobi dnevno na više od 2.800 kalorija, što je dovelo do smanjenja gladi.

Dužina školovanja porasla je sa 4,15 godina na 8,71.

„Grafikon globalnog prihoda po osobi HumanProgresa pokazuje da je hiljadama godina ekonomski rast bio zanemarljiv. A onda su krajem 18. veka ekonomski rast i životni standard ubrzavaju. Sa ovim veličanstvenim razvojem događaja poklapa se pojava kapitalizma na slobodnom tržištu, formiranje institucija koje štite prava privatnog vlasništva i širenje globalne trgovine“, ilustruje Bred Polumbo, saradnik Fondacije za ekonomsko obrazovanje Eugene S. Thorpe.

U poslanici Svi braća papa Franjo nameće tezu kako sva svetska zla dolaze od privatne svojine.

Time nastavlja da širi teološku dogmu koja je, kako kaže, još od prvih vekova hrišćanstva ugrađena u učenje Katoličke crkve i koju ističe i papa Jovan Pavle Drugi u svojoj poslanici Laborem Exercens iz 1981. godine – da je pravo privatne svojine samo sekundarno prirodno pravo, da ga crkva nikada nije priznala kao apsolutno i nepovredivo i da stalno insistira na društvenoj svrsi privatnog vlasništva.

„Ako jednoj osobi nedostaje ono što je neophodno za dostojanstven život, to je zato što je druga osoba zadržava“, veruje papa Franjo da na tom (lošem) principu ograničenog dobra (zero sum game) funkcioniše kapitalizam i zato predlaže „zajedničku upotrebu stvorenih dobara kao prvo načelo celokupnog etičkog i društvenog poretka, jer je prirodno i inherentno pravo koje ima prednost nad drugima“.

Sveti Otac tako i ovde ne razume osnove kapitalističke ekonomije.

Teorijski, princip zero sum game u igrama na sreću znači da kad jedna osoba dobija, druga gubi ali nije tačan u ekonomskoj praksi jer ona sve učesnike dovodi u bolje stanje (svi dobijaju, niko ne gubi), u suprotnom oni se ne bi opredelile za učešće u poslu.

Ovde treba podsetiti da je papa Jovan Pavle Drugi 1981. imao još radikalniji predlog – ne samo da treba uzeti sredstava za proizvodnju od privatnih vlasnika, nego ta sredstva treba predati u vlasništvo organizovanog društva da njima upravlja vlada.

Teološko učenje Katoličke crkve o ekonomiji nije teško osporiti, dovoljno je analizirati stanje u Venecueli i Severnoj Koreji i uveriti se da su zemlje sa najnesigurnijim imovinskim pravima istovremeno najjadnija mesta za život.

Suprotno katoličkom učenju, ekonomista Tomas Sovel (ali i drugi) tvrdi da „imovinska prava legalno pripadaju pojedincima, ali njihova stvarna funkcija jeste socijalna da bi koristi imao veliki broj ljudi koji sami ne ostvaruju ta prava“.

I Voren Nater je još 1968. u članku Tržišta bez vlasništva: velika iluzija dokazao da ne postoji kapitalizam bez kredibilnih i stabilnih privatnih vlasničkih prava.

Najsporniji argument u poslanici Svi braća je optužba da je kapitalizam slobodnog tržišta kriv za krizu kovida 19.

Tom optužbom papa Franja previđa dve notorne činjenice: prvo, da je pandemija počela u komunističkoj Kini (koja se nikako ne može razumno nazvati slobodnim tržištem) i drugo, da se virus globalno širio zbog nebrojenih grešaka mnogih vlada.

Dakle, krizu je podstakao i pogoršao neuspeh centralnog planiranja i državna birokratija, a ne neuspeh slobodnog tržišta.

Suočavajući se s izazovom bez presedana i ispunjavanjem brojnih potreba ljudi u lockdown-u privatni sektor i slobodno tržište održali su još jednu lekciju Katoličkoj crkvi, njenom poglavaru i svim protivnicima kapitalizma.

Primera je bezbroj – od restorana koji su odbacili stari poslovni model i ponudili novu vrstu usluga (hrana van uobičajenog prostora), do Amazona koji omogućuje socijalno distanciranje tako što 24/7 isporučuje sve vrste potrepština (aparate, lekove, knjige, higijenska sredstva) na vrata stotina miliona ljudi.

U Fratelli tutti iz 2020. papa Franjo ponovlja neke stavove Laborem Exercens Jovana Pavla Drugog iz 1981, između ostalog i tezu o primatu rada nad kapitalom i države nad ekonomijom.

„Na osnovu hijerarhije vrednosti i dubokog značenja samog pojma rada“ Katolička crkva smatra da „kapital treba da bude u službi rada, a ne rad u službi kapitala“ (papa Jovan Pavle Drugi), a da „politika ne sme biti podložna ekonomiji, niti ekonomija treba biti podložna diktatu tehnokratske paradigme vođene efikasnošću“ i da se „ne može dozvoliti da ekonomija preuzme stvarnu moć države“ (papa Franjo).

Teološko učenje o ekonomiji pape Franje direktno se konfrontira s konceptom ličnog interesa, koji je Adam Smit formulisao kao vodeći motiv prirodnog sistema privredne slobode.

Ugaone tačke tog sistema (kasnije nazvanog kapitalizam) su privatno vlasništvo, privreda slobodnog tržišta i klasični liberalizam.

A za šefa Vatikana sve su to uzroci kriza savremenog sveta, pa zato ne čudi da svoju poslanicu situira kao antikapitalistički manifest.

Fratelli tutti papa Franjo pisao je nesumnjivo u plemenitoj nameri da pomogne obuzdavanju ekonomske i zdravstvene krize, ali njegovo kolektivističko jevanđelje odiše nerazumevanjem ekonomske aktivnosti a ključni argumenti protiv kapitalizma slobodnog tržišta tanki su i demagoški obojeni.

„Prihvati li se kojim slučajem učenje pape Franje protiv slobodnog tržišta, onda će sistem koji bude stvoren na osnovu tog učenja biti uperen protiv interesa siromašnih ljudi kojima papa pokušava da pomogne“, efektno primećuje Bred Polumbo.