Fratini traži jaču borbu protiv ilegalnih imigracija

Pitanja migracija, prekogranične policijske saradnje i međunarodnog zakona za razvod brakova dominiraju na neformalnom, trodnevnom sastanku ministara za inostrane poslove EU koji je prekjuče počeo u Drezdenu. Evropski komesar za pravdu i unutrašnje poslove Franko Fratini zatražio je od zemalja članica Unije da povećaju svoje napore u borbi protiv ilegalnih imigracija i jačanju pogranične bezbednosne agencije bloka Fronteks. „Fronteks će uputiti pisma zemljama članicama EU i zatražiti njihov doprinos. Potrebni su nam helikopteri, bridovi i avioni“, rekao je Fratini na konferenciji za novinare tokom prvog dana sastanka, kako prenosi AFP. Bez pomoći zemalja EU „biće veoma teško izbeći nove talase imigracija u aprilu, maju i junu“, dodao je on. Očekuje se da će pritisak na južnu i jugoistočnu Evropu (Kanarska ostrva i Maltu) biti povećan, jer mnogi Afrikanci koriste prednosti dobrih vremenskih uslova.
Pogranična policijska saradnja i saradnja u okviru unutrašnjih poslova zemalja posle 2010. takođe zauzima važnu stavku agende. Nemačka, koja trenutno predsedava EU, želi da transponuje Prum ugovor u okvire evropskog zakonodavstva, potez koji bi popločao put za razmenu informacija između 27 nacionalnih policijskih snaga. Ugovor koji su potpisale Austrija, Belgija, Francuska, Nemačka, Luksemburg, Holandija i Španija 2005. omogućava državama automatski međusobni pristup specijalnim nacionalnim podacima, kao što su brojevi registarskih tablica, DNK podaci i otisci prstiju. Četiri druge zemlje Unije, Finska, Italija, Portugalija i Slovenija, žele da pristupe Ugovoru. Do sada se nijedan veliki igrač nije usprotivio ideji o uvođenju Prum ugovora u okvire EU, a zvanična Velika Britanija je čak priznala da bi „to moglo da bude korisna alatka za borbu protiv organizovanog kriminala“. Nemačka je, takođe, na raspravu iznela predlog za pojednostavljivanje primene zakona o razvodu brakova u 27 zemalja EU, jer 170.000 od ukupnih 845.000 razvoda, koji su trenutno u proceduri, uključuju parove koji pripadaju različitim nacionalnostima. Ako, na primer, češko-nemački bračni par koji živi u Belgiji reši da se razvede supružnici mogu birati koji će se zakon primeniti na njihov slučaj, ili automatski bili upućeni na belgijski sud. Ali, ono što deluje kao ideja bliska potrebama građana u Nemačkoj, Austriji, Francuskoj, Italiji, ili Španiji, ostalim zemljama ne odgovara jer nije u skladu s njihovim nacionalnim zakonima. Na primer, malteški pravni sistem ne dozvoljava razvod, Irska zahteva period razdvojenosti od četiri godine kako bi sprečila ishitrene odluke o razvodu. Kao dodatak tome, ne gledaju sve zemlje EU isto na sklapanje brakova istog pola, što izaziva pitanje kako postupati prilikom prepoznavanja i primenjivanja tako specifičnih sudskih odluka.
Iako nije uključen u zvaničnu agendu, nemačka ministarka za pravdu Brigite Zipres će izneti predlog o minimalnim kaznama za širenje rasne mržnje i poricanje genocidnih radnji, kao što je holokaust. S antisemitizmom, islamofobijom i ksenofobijom koje se šire Evropom Evropska komisija će u „potpunosti podržati ovu ideju,“ rekao je zvaničnik komisije. „Moramo poslati snažnu poruku da niko ko u okviru EU diskriminiše Jevreje, muslimane ili ljude drugačije seksualne orijentacije neće živeti u sigurnom raju“, rekao je neimenovani zvaničnik iz Brisela. Poricanje holokausta je već nelegalan akt u Nemačkoj i Austriji dok Velika Britanija, na primer, poricanje dozvoljava prema zakonu o slobodi govora, sem ukoliko ono ne podstiče širenje rasne mržnje.