Pre osamdeset godina listovi Vreme i Pravda pišu o stanju na frontovima posle prvog Božića tokom rata, o urbanističkom uređenju trga oko Svetosavskog hrama, ali i o urušavanju ulcinjske tvrđave.
Dnevni list Pravda prenosi izveštaje posle prvog Božića u Evropskom ratu. Na sam dan Božića nisu vođene borbe na zapadnom i finskom frontu. Takođe, prenose i informaciju da je Staljin odgovorio na čestitke Hitlera i fon Ribentropa, rekavši da je prijateljstvo Sovjetske Rusije i Nemačke solidno i trajno.
Takođe još jedna vest koja se našla u izveštaju sa fronta je i ta da je Finska na svim frontovima zadržala svoje strateške poziije i na dan Božića.
Ideja predsednika Sjediinjenih Američkih Država Frenklina Ruzvelta o stvaranju novog sveta, našla je svoje mesto i na stranicama jugoslovenske Pravde. Naime, predsednik se obratio Papi Piju, radi saradnje za akciju izgradnje novog sveta, i odlučio je da u Vatikan pošalje svog predstavnika.
Uprkos ovoj lepoj ideji, predsednik Ruzvelt u svom pismu Papi ne daje nijedan predlog kako ovaj novi svet napraviti. Papa je na ovo pismo javno odgovorio, obrativši se vernicima u Vatikanu. U svom govoru Papa je precizirao da jedan častan i pravedan mir može nastupiti tek onda kada je pobeda jedne države ne znači u isto vreme i gubitak egzistencije i nezavisnosti druge nacije.
Pravda prenosi i zanimljivu vest o varalici koji je prisvajao visoke titule i varao svet u Parizu. Naime, Leon Bigat, rođen na ostrvu Gvadalupe, u Francuskoj se često predstavljao kao ličnost iz visokog društva, kako bi što lakše izvršio niz prevara i vešto umakao policiji, a u Parizu je proizvodio lažne pasoše. Ali konačno je uhvaćen i to kada se prijavio u francusku vojsku kao dobrovoljac.
Građevinski odbor koji je zadužen za urbanističko uređenje Beograda, uzeo je u proučavanje pitanje uređenja trga oko novog Hrama Svetog Save. Taj trg, kako kaže odbor, prema Generalnom planu uređenja treba da bude u skladu sa samom građevinom Hrama.
Ono što odbor takođe smatra je da građevine oko Hrama moraju imati ozbiljnu ahritektonski lepu fasadu, koja neće odudarati od samog Hrama. Ovim Generalnim planom je određena i visina zgrada i objekata oko Hrama koje se moraju poštovati, prenosi Pravda.
Celokupno izdanje možete pogledati na linku Narodne biblioteke
List Vreme piše o planovima Finske u ovom ratu. Nakon ozbiljne borbe, koja se odigrala 11. decembra, jako je teško prognozirati šta je sledeće za ovu državu. Vrlo je verovatno da će Sovjeti ponovo želeti da ih napadnu, a ako bi se to dogodilo, veliko je pitanje da li bi Finska mogla da i dalje pruža otpor ovoj jakoj vojsci.
Ono što Fincima daje nadu je to da će na severu nastupiti još hladnije vreme koje je praćeno velikim i snažnim mećavama, a na proleće, koje ove krajeve pretvara u velike baruštine, nad kojima kruže neumorni rojevi komaraca. Te okolnosti su otežavajuće za bilo koju vojsku, pa se Finci nadaju da će mnogo otežati buduće sovjetske ofanzive.
Predsedništvo glavne uprave Udruženja nosilaca Albanske spomenice posetilo je ministra vojske i mornarice, generala Milana Nedića,prenosi Vreme. Ovom prilikom su ministru predali značu i legitimaciju ovog udruženja.
Osim toga, oni su mu izložili svoje zahteve i želje. Vredi podsetiti da je ministar Nedić ranije ovog meseca odabran za doživotnog počasnog predsednika Udruženja nosilaca Albanske spomenice.
Vreme prenosi vest da se u Crnoj Gori deo starog ulcinjskog grada srušio u more. Naime, pre nekoliko dana dok je padala kiša praćena velikom burom, stanovnici Pristana su se uplašili i napravili pometnju kada su videli da se srušio deo starog grada.
Šteta se procenjuje na nekoliko miliona dinara, ali sama važnost ulcinjske tvrđave je mnogo veća. Usled ove prirodne nezgode, ulcinjski kej je potpuno odsečen od Pristana, tako da je sa kopna nemoguć pristup.
Celokupno izdanje možete pogledati na linku Narodne biblioteke
List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.