Fridom Haus: Lider Srbije majstor za stvaranja nove stvarnosti

Sloboda medija se pogoršala širom sveta tokom protekle decenije, konstantovano je u izveštaju „Sloboda i mediji: Padajuća spirala“ Fredom Hausa.

Kada je u pitanju Srbija, kako se navodi u izveštaju, predsednik Aleksandar Vučić i njegova administracija imala je, poput Mađarske, veliki uspeh u ublažavanju kritičkog novinarstva: „On i Viktor Orban konsolidovali su vlasništvo nad medijima u rukama svojih prijatelja“.

Fridom Haus navodi da svakodnevni rad novinara u Srbiji sprečava zastrašivanje i uznemiravanje.

Neretko se naša zemlja u ovom izveštaju pominje iza imena susedne Mađarske, pa se tako kaže: „I dok Vučić i njegovi saveznici tek treba da konsoliduju kontrolu nad srpskim medijima, oni prate korake Orbana. Obe zemlje pale su od slobodnih do delimično slobodnih u najnovijem izveštaju Fridom Hausa o slobodi u svetu“.

I dok upozoravaju da stepen konsolidacije vlasništva u Mađarskoj tek treba da se održi u Srbiji, u izveštaju napominju da je nedavna privatizacija donela nekoliko transfera vlasnicima koji su prijateljski raspoloženi sa vladajućom Srpskom naprednom strankom.

„Pojavljuju se i pojedinačne akvizicije ljudi bliskih Vladi. Krajem 2018. godine, brat vrhovnog zvaničnika SNS-a kupio je dva nacionalna televizijska kanala. Poseduje i tri online portala, radio stanicu i devet kablovskih kanala“, navodi Fridom Haus.

Međutim, u našoj zemlji još više zabrinjava oblik finansijskog pritiska i uznemiravanje medija od strane poreskih vlasti.

Oni su podsetili na slučaj Vranjskih novina gde se dolazak poreskih inspektora poklopio s objavljivanjem intervjua s bivšim šefom poreske uprave.

„Njegov vlasnik je na kraju najavio da list više ne može izdržati pritisak, te je prestao sa radom. Tokom 2018. godine, veb sajt Južne Vesti, poznat po kritičkom izveštavanju na jugu Srbije, podvrgnut je petomesečnoj poreskoj istrazi za pet godina“, podseća Fridom Haus.

Kako se navodi, Srbija je potkopala slobodu štampe i politizovanom manipulacijom zakona. Fridom Haus navodi podatak da je Srbija dekriminalizovala klevetu i da su medijski zakoni zemlje inače u skladu sa međunarodnim obavezama. Ipak, u praksi nije tako.

„Političari su nastavili da podnose skupe tužbe za klevetu tražeći preteranu građansku odštetu“, piše u izveštaju Fridom Hausa uz primer tužbe ministra bez portfelja Nenada Popovića protiv portala KRIK.

Prema ovom izveštaju, Srbiji nedostaju kapaciteti za implementaciju inače dobro formulisanih medijskih zakona.

Regulatorno telo za elektronske medije operativno je nefunkcionalno, dodaje Fridom Haus.

„REM nije uspeo da spreči vladajuću stranačku dominaciju u medijskom okruženju tokom izbornih kampanja. U februaru 2019. godine, propustio je da deluje kada su dve televizijske stanice emitovale video spot koji je ismevao opozicione lidere i koji se prvi put pojavio na YouTube kanalu vladajućeg SNS-a, iako zakoni Srbije zabranjuju političko oglašavanje van izbora“, navodi se u izveštaju.

Iako nas često porede sa Mađarskom, medijsko okruženje, prema ovoj organizaciji, mnogo je teže za novinare u Srbiji.

„Verbalno maltretiranje od strane političara i online naloga su sveprisutni, a napadi tabloida koji su naklonjeni vladi su redovna pojava. Medijski radnici se često nazivaju ‘izdajnicima’ i ‘stranim plaćenicima’“, ističe Fridom Haus.

Kao jedan od mnogih primera, navodi se i slučaj paljenja kuće novinara portala Žig Info Milana Jovanovića.

Fridom Haus takođe ističe da država ima važnu ulogu u podršci provladinim medijima u Srbiji.

„Sufinanciranje projekta, preko kojeg državne institucije pomažu medijskim projektima koji služe javnom interesu, korišćeno je za alokaciju novca provladinim medijima. Prijateljski mediji su takođe imali koristi od selektivnog izvršenja poreza, dok su manji, kritični mediji pretrpeli oštre kazne“, piše u izveštaju.

Neliberalni lideri Mađarske i Srbije su majstori izgradnje velike naracije i stvaranja nove stvarnosti, naglašava ova organizacija.

“Preplavljanje medijskog sadržaja vlastitim političkim porukama omogućava onima koji su na vlasti da dominiraju političkim programom, skrenu javnu raspravu sa osetljivih pitanja i na kraju kontrolišu i manipulišu javnom sferom“, ističe Fridom Haus.

A u ovu svrhu služe i javni mediji. Kao primer u te svrhe u našoj zemlji, navodi se državna agencija Tanjug koja iako ugašena i dalje radi uz pomoć javne kase.

„I dok su javni emiteri u Srbiji i Mađarskoj oduvek podržavali ljude na vlasti, ton i priroda te podrške dramatično se promenila poslednjih godina. Dok su ranije bili manje ili više profesionalni mediji sa blagom predrasudom, sada su glasnici vlade“, dodaje se u izveštaju.

U Fridom Hausu navode da je Aleksandar Vučić neumoran kada je u pitanju razgovor sa prijateljskim medijima, a tome u prilog ide činjenica da je uoči lokalnih izbora 2018. godine, izveštavanje o predsedniku, SNS-u i vladi bilo četiri puta veće nego što je bilo preostalih 23 izborne liste.

Da to ne primećuju samo strane organizacije, pokazuju i protesti građana. Kao jedan od slučaja u ovom izveštaju se navodi i upad u zgradu RTS-a u martu ove godine.

Potrebno je obezbediti pomoć medijima, piše Fridom Haus, posebno onima na lokalu jer postaje sve teže da se suprotstave vladinoj dominaciji.

„Demokratske vlade i finansijeri medija moraju aktivno da se ponovo angažuju kako bi zaustavili ovo pogoršanje i očuvali dobro novinarstvo. I u Mađarskoj i u Srbiji, ponovno uključivanje treba da bude strateško: finansijska podrška i programi grantova treba da daju prioritet dugoročnoj otpornosti, a ne samo nagrađivanje najmanjih i najkreativnijih rešenja. Privatne fondacije koje odlučuju da podrže medije u ovim zemljama treba da se konsultuju sa lokalnim izvorima kako bi zadržale svoj novac od završetka sa državnim kontrolama“, savetuje Fridom Haus.