Fridom haus stoji iza nalaza za Srbiju

Podsetimo, Fridom haus je, između ostalog, ocenio da je Srbija pala u „hibridne režime“, u kojima je vlast zasnovana na autoritarizmu kao posledici nepotpune demokratske promene.

Nakon nekoliko dana Fridom hausu je stigao odgovor srpske vlade, koji je potpisala Brnabić, i to na čak 18 strana u kome se tvrdi da to nije tačno, odnosno da Srbija ne spada u grupu od nekoliko zemalja koje „prednjače po urušavanju demokratije“ u Evropi.

Abramovic ukazuje za Danas da se u njihovom izveštaju ocenjuje nivo demokratije u 29 država Evrope i Evroazije od 1995. godine, kao i da Fridom haus koristi istu metodologiju i višeslojni postupak izrade izveštaja još od 2005. godine.

– Svake godine, Fridom haus sarađuje sa lokalnim analitičarima, koji pripremaju izveštaje o zemlji i predlažu ocene za svaku od njih. Potom se ovaj nact deli na tri do pet anonimnih recenzenata po tim zemljama, koji zatim daju povratne informacije i ocenjuju predloge rezultata koje su dostavili lokalni autori ili autor. Konačno, o nalazima i rezultatima za svih 29 zemalja diskutuje stručni savetodavni odbor “Zemalja u tranziciji”, da bi izveštaj potom proverio i uredio Fridom haus pre njegovog objavljivanja – objašnjava Abramovic za Danas proces izrade izveštaja ove međunarodne organizacije.

S druge strane, u svom odgovoru Abramovicu, Brnabić tvrdi da nijedan drugi relevantan izveštaj ili indeks demokratije nije registrovao ili nagovestio takvo demokratsko „skliznjavanje“ Srbije u 2020. godini.

“Za razliku od Fridom hausa, ni EIU Democracy Index (indeks časopisa “The Economist”) ni BPT Index ne detektuju takvu transformaciju u Srbiji. Prema oba ova indeksa demokratije Srbija se svrstava kao demokratski režim čija je ocena značajno iznad definisane granice neophodne za sklizavanje u kategoriju tranzicionih / hibridnih režima“, napominje predsednica Vlade Srbije.

Inače, Frdiom haus je podsetio i na ocene posmatrača Saveta Evrope i Organizacije za Evropsku bezbednost i saradnju da su poslednji parlamentarni izbori 2016. u Srbiji pokazali da Srpska napredna stranka „zloupotrebljava većinu, zamagljuje razliku između državnih i partijskih aktivnosti, vrši pritisak na birače, naročito one zaposlene u javnom sektoru“ kao i da „mami birače kroz socijalne inicijative“.