Friziranje „bolje prošlosti“

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Misa Brkic, kao i obicno, iznosi hrpu neistina. Pokusavajuci da dokaze koliko bi danas iznosio dug SFR Jugoslavije iz 1980. on bez ikakvog objasnjenja mnozi sumu ondasnjeg duga sa 10 (!?) i dolazi do sokantne cifre. Istina je, naravno sasvim drugacija i lako je moze ustanoviti svako ko se bavio ekonomijom na nivou srednje skole. Inflacija je ucinila da 1000 dolara iz 1980 godine vredi oko 3000 dolara u 2017. Dakle Brkic je slagao samo nesto vise od 3.5 puta, a dug Jugoslavije bi umesto njegovih stotina milijardi dolara zapravo iznosio oko 55 milijardi da citavu teritoriju SFRJ, pod uslovom da nema novog zaduzivanja niti otplacivanja dugova… Toliki je otprilike ,danas dug samo Hrvatske, ako se ne varam…

   1. Tacno, i ne samo to. Danasnji bdp zajedno svih novonastalih ex yu drzava je manji nego bdp SFRJ iz 1989. a samim tim i mogucnost otplate dugova je za SFRJ bila mnogo laksa i nema govora ni o kakvom bankrotu SFRJ. Dakle ovaj clanak obiluje netacnim i friziranim podacima kako bi se dokazalo da je bivsa drzava propala. To ne moze biti dalje od istine, iako su se odredjena prilagodjavanja morala desiti, ali nikako onolika destrukcija orkestrirana kako spolja tako i iznutra

   2. Etiketiraš tako ružno čoveka kao da je za celu priču mnogo bitno koliki je kurs dolara tada i sad. Pre će biti da si i ti još uvek u „boljoj prošlosti“ ili si savremeni sendvičar.

2. Normalno je da nemate odgovor, jer opisujući socijalističku samoupravnu privredu vi zanemarujete socijalističko samoupravno društvo kao celinu. Kao vi, i ja sam završio Ekonomski fakultet u Beogradu, te je i za mene privreda najbitnija oblast društva, jer ono stvara vrednost i kao takva, temelj razvoja.
   Ipak, društvo čine ljudi, njihov moral, pravo da rade i žive od svog rada i sloboda (lepši izraz je osećaj slobode). Razliku koju potencirate u tekstu, društvo koje opisujete ulagalo je u pravni, zdravstveni, školski, odbrambeni i svaki drugi administrativni sistem, te sport, nauku i kulturu.
   Države (Grčka, Portugal, Španija) sa kojim upoređujete bivšu Jugoslaviju, može samo Srbija, jer važila za prosek, nisu imale na taj način donirane sisteme, a vidniji pomak su učinile tek ulaskom u EU, ranije EEZ, te Nato, ali i razvojem turizma i na taj način drastično smanjile troškove, tačnije toliko postale efikasnije.
   Za razliku od vas, ja odlično razumem zašto su ljudi nostalgični. Kao većina, i ja sam smatrao da društvo mora da se menja i to pre nego je Zid pao, ali ne na način kako se menjalo. A menjalo se destrukcijom, što vi, ja, niti 90 % ljudi nije želelo. Onih 10 % je pobedilo i postali smo ovo što jesmo, ruina od društva koje, kako sami kažete, ne vidi bolju budućnost.

   1. Potpisujem, i dodao bih da sam neposredni svedok proizvodnje od 200 traktora “IMT 539” iz 1989g u samo prvoj smeni za 8h, tako da tih 3-4h efektivnog rada ne pije vodu, takodje bih mogao da nabrojim još mnogo toga pozitivnog. SFRJ je bila moćna država koja je mogla da apsorbuje svakakve greške i gluposti i da bez većih problema nastavi dalje ali…

3. Vrlo površan tekst. Podaci izvučeni iz konteksta, proizvoljno skalirani,… A osnovna grešja je korišćenje današnjih, kapitalističkih, termina za to vreme. BDP seuto vreme nije koristio, jer je podrazumevao da su sve transakcije na lokalnom nivou merene numerički, što jebilo jeretički u socijalizmu.
   A što se tiče odnosa standarda u SFRJ i sveta tada i Srbije i sveta sada, pitajte svedoke. Jednostavno, tadasmo bili uporedivi razvijenim sasvetom, a sada možemo da poredimo samo sazaostalim zemljama. A što se dugova tiče, pogledajte dug SAD i setite se da je dug Čaušeskove Rumunije bio 0. Dug može imati samo bogat.

4. Znači g Mišo, ovo je onda ipak ZLATNO doba(stigao kapitalizam i spasio nas!!!)
   Zašto onda toliki ljudi beže iz zemlje?

5. Jarane, nikada nisi shvatio taj fenomen bolje proslosti. Sve je mnogo jednostavnije od tih kredita i kamata. Naime, u Jugi me niko nije klao, snajperisao i granatirao. Jasno?

   1. Daki, svaka cast na komentaru!

6. I sad, priče o privatizacijama i propasti , čega? Propalih, neefikasnih preduzeća, punih viška neradnika, bez tržišta… SNS danas ide istim putem, platiće ponovo generacije onih sirotana što ostanu.

7. Gospodin Brkic ne pominje I zapadnu citaj americku bezpovratnu pomoc od 48. Pa na dalje ,od toga su sve te fabrike I privreda I nastali.

8. Postoji mnogo nacina da se uporede vrednost dolara iy 1980 i danas. Na mnogo sajtova postoje kalkulatori, to svakako zna i gospodin Brkic.
   18 milijardi dolara iz 1980 danas je priblizno 56 milijardi dolara, a ne 180 kako Brkic navodi.
   Razlozi za ovakvu gresku su ili u kucanju, ili su samo njemu jasni.
   Ocekujemo da novinari „Danasa“ do kraja istraze pricu, jer je zaista neprihvatljivo iznosenje ovakvih netacnosti.
   Napominjem da nisam koristio jeugoslovenske, vec americke racunice o vrednosti dolara.

9. https://www.slobodnaevropa.org/a/u-titivoj-jugoslaviji-dobro-se-zivelo-na-racun-buducih-generacija/27591355.html

   Misa Brkic je novinar koji je izneo potpuno netacne premise, a evo malo sta kazu o tome pravi strucnjaci

10. G-din Brkic je posten i dobronameran novinar. Ako u njegovoj analizi i ima propusta oni ne umanjuju vrednost poruke. Jugoslavija se raspala najvise iz ekonomskih razloga. Trosilo se vise nego sto se zaradjivalo. Neko je trebalo da bude kriv, a to su uvek drugi, najpre nasi komsije. Idealna podloga za buktanje nacionalizma. I eto nas tu gde smo.

11. Sistem u kojem je politika pa i ideologija iznad ekonomije ima taj sistemski problem da ekonomija kad tad dodje na naplatu. Mada ima i to da kada ekonomija bude iznad svega trzisno samoregulisanje se ciklicno vadi drzavnim intervencijama. Nije sve bilo Feni, nije bio ni Marsalov plan a nije se moglo ni ocekivati da ce Jugoslavija kao Japan ili Njemacka dati sve na proizvodnju masina koje proizvode masine. Deluje bizarno ali te ekonomije lice na armije tih zemalja. Nemacka i Japan-hijerarhija-subordinacija-ekspanzija, Jugoslavija voluntarizam, snalazenje, ilegala, diverzije… Opet od 85% agrarne zemlje sitnih poseda se dobilo nesto strucne i visoko strucne radne snage ali je sve bilo od slucaja do slucaja. Koliko sam uspeo da primetim na osnovu arheoloskih terenskih istrazivanja, mada je moguce partikularno, poenta je bila u neinvestiranju u proizvodnju. Ciklicno obnavljanje masinskog parka koje dovodi do trzisne konkurentnosti itd. Bilo je proizvodnje proizvoda za kojima je postojala realna potraznja i koji bi opstali i u otvorenijoj ekonomiji. Bilo je, cenim ali malo. Interesantno bi bilo videti statistiku po republikama i pokrajinama jer je federacija bila federirana. Ideologija je imala bar jednu dobru stranu. Sputavala je nacionalnu i versku mrznju. Postojala je mogucnost da se transformise u ekonomiju koja ne bi puno kaskala za npr Spanijom. Kao sto je i Spanija imala mogucnost da zavrsi kao Jugoslavija. Bez preteranog oslanjanja na analogije mislim da su Kastilja i Aragon skapirali da su dva gradjanska rata u jednom veku mnogo. Sada jos samo da Katalonija skapira da je dovoljno malo konfederalizovati Iberijsku federaciju (kako god se zvala) jer daleko je sunce formalizacije Evrope evropskih regiona. Ovde kod nas, u savezu razjedinjenih marketinskih iluziones na blurovanoj cefti…

12. Mislim da ima dosta istine u napisanom. Ali da je bar pomenuo enormna izdvajanja za JNA ili JA i izgradnju protuatomska sklonista. Mislim da je kriza počela kada je Ante Marković htio da skrese ta izdvajanja. Ministar odbrane Kadijevic bez njegove saglasnosti često je bio u Moskvi, spremao se najcrnji scenario.