Frojd predložen za Nobelovu nagradu

Pravda postavlja zanimljivo poređenje na polju svetske politike. Dok sa jedne strane Solunski pakt konačno donosi mir na Balkanu, u isto vreme u Aziji preti rat između Sovjetske Rusije i Japana.

Udruženje kočijaša, fijakerista i rabadžija proslavilo se svoju slavu sv. Iliju. Kralj je čestitke poslao telegramom, i uručio prilog od dve hiljade dinara.

Stotine uglednih naučnika i kljiževnika predlaže profesora Frojda za Nobelovu nagradu za medicinu, pišu švedski listovi. otkrića profesora se ističu kao revolucionarna ne samo za medicinu i psihologiju, već za celokupno čovečanstvo i njegovo shvatanje i pogled na svet. „…profesor frojd već u više mahova u prošlosti dokazao da je moralno i lično hrabar, jer je za svoje učenje, naročito u početku, mnogo stradao i bio proganjan od konzervativnih kolega, pa čak i od nadležnih vlasti.“- stoji u tekstu.

Slavni američki glumac Klerk Gebel, za jedan američki časopis govori o tome kako izgleda savršena žena, prenosi Pravda. Između ostalih bisera mudrosti, navodi se: „U pogledu odevanja morala bi donekle da se ravna i po mome ukusu, jer ona se, zar ne, u prvom redu oblači za moju ljubav, a ne za ljubav drugih muškaraca ili samo zato da bi nasekirala svoje prijateljice.“

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Listovi i dalje nastavljaju da se bave Solunskim sporazumom. Strana šrampa o Jugoslaviji govori kao o inicijatoru sklapanja ovog ugovora, ističe Vreme.

Ovaj broj donosi detaljan izveštaj sa ustoličenja partijarha Gavrila. Deset hiljada ljudi priredilo je veličanstvene ovacije patrijarhu i kralju za vreme ustoličenja, pred manastirom Pećke patrijaršije. Po stupanju patrijarha na presto, njegove prve reči su bile:“Živeo kralj“.

Bekstvo tri pritvorenika iz zatvora Okružnog suda u Vranju. Od njih dvojica su jako opasna kradljivca. Dok je jedan čuvar predavao dužnost drugom, oni su iskoristili priliku i neopaženo se iskrali iz dvorišta.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.