Talibani praktično kontrolišu 54 odsto teritorije Avganistana, tako da je ova zemlja u ozbiljnoj opasnosti da ponovo padne u njihove ruke, navodi se u izveštaju Senlis saveta, međunarodne ekspertske grupe koja ima dugogodišnje iskustvo u ovoj zemlji. Uprkos brojnim trupama koje predvodi NATO i milijardama dolara uloženih u zemlju kao humanitarna pomoć, pobunjenici, potisnuti američkom invazijom 2001, sada imaju kontrolu nad „širokim prostranstvima koja obuhvataju gradska naselja, neka središta oblasti i važne puteve“, piše u izveštaju Senlis saveta.
Talibani praktično kontrolišu 54 odsto teritorije Avganistana, tako da je ova zemlja u ozbiljnoj opasnosti da ponovo padne u njihove ruke, navodi se u izveštaju Senlis saveta, međunarodne ekspertske grupe koja ima dugogodišnje iskustvo u ovoj zemlji. Uprkos brojnim trupama koje predvodi NATO i milijardama dolara uloženih u zemlju kao humanitarna pomoć, pobunjenici, potisnuti američkom invazijom 2001, sada imaju kontrolu nad „širokim prostranstvima koja obuhvataju gradska naselja, neka središta oblasti i važne puteve“, piše u izveštaju Senlis saveta.
Na osnovu onoga što Senlis savet zove ekskluzivnom istragom, ova grupa upozorava da pobunjenici takođe uspostavljaju sve veću psihološku kontrolu, stičući sve veći politički legitimitet u umovima avganistanskog naroda koji ima dugu istoriju promene režima i saveznika. Grupa kaže da se teritorija koja je pod kontrolom talibana širi i da se front sve više približava Kabulu, navodi se u upozorenju UN, prema kojima sve veći deo zemlje postaje zatvorena oblast za zapadnjačku humanitarnu pomoć i službenike koji rade na razvoju zemlje.
Izveštaj od 110 strana poklapa se s podjednako ozbiljnim upozorenjem iz britanske grupe Oksfam. Humanitarne agencije upozoravaju da se bezbednosna situacija u Avganistanu značajno pogoršava i da se zemlja suočava sa sve većim problemima korupcije u centralnoj i lokalnoj vladi. Pobunjeničke snage se dele na „običan narod“ pogođen siromaštvom i koncentrisanu grupu „konzervativnih militantnih islamista“, saznaje se iz izveštaja Senlis saveta koji ima predstavništvo u Kabulu i istražitelje stacionirane u provincijama Helmand i Kandahar u južnom Avganistanu.
Senlis savet je takođe saopštio da međunarodne bezbednosne snage koje predvodi NATO i broje oko 40.000 vojnika treba da se udvostruče i uključe i snage muslimanskih zemalja, kao i snage država članica NATO koje su odbile da pošalju trupe u ovu zemlju. Nema nikakvih naznaka da će NATO poslati pojačanje u Avganistan.
Zapadne vlade su sve više zabrinute zbog neefektivnosti vlade predsednika Hamida Karzaija i nema dogovora kako rešiti probleme. Oksfam upozorava da je potrebno da se nešto hitno preduzme da bi se sprečila humanitarna katastrofa u Avganistanu. Mada je zemlja dobijala više od 15 milijardi dolara u vidu humanitarne pomoći od 2001, novac se ne ulaže u projekte koji bi mogli dovesti do održivog poboljšanja života naroda, kaže Oksfam. Grupa dodaje da je najmanje 1.200 civila ubijeno ove godine, od kojih je polovina ubijena u operacijama međunarodnih i avganistanskih snaga. Savet Senlis želi da NATO snage i njihovi timovi za rekonstrukciju provincija preuzmu na sebe veću ulogu dodeljivanja humanitarne pomoći, a Oksfam kaže da vojska treba da se drži održavanja bezbednosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.