Fronteks: Broj migranata prevazišao prepandemijske cifre, najveća ekspanzija na Balkanu

Kako prenosi portal Balkanska bezbednosna mreža, najveću ekspanziju doživela je zapadnobalkanska ruta koja prelazi i preko Srbije.

Prema navodima Fronteksa, broj registrovanih ilegalnih prelazaka migranata u EU u protekloj godini je 57 odsto veći nego u 2020. godini.

„Tada su restrikcije uvedene zbog pandemije korona virusa u velikoj meri smanjile neregularne migracije, da bi se 2021. prevazišao nivo pre pojave korone. To predstavlja određeno iznenađenje s obzirom na brojne restrikcije po pitanju globalne mobilnosti stanovništva“, navodi se u tekstu.

Portal dodaje da je ruta koja vodi preko Mediterana zabeležila porast u broju ilegalnih migranata od 83 odsto, ona preko Kipra 123 odsto a ruta preko Zapadnog Balkana čak 124 odsto.

Čak i 2020. godine, kada je ukupan priliv migranata zbog korone bio smanjen za 13 odsto, ruta preko Zapadnog Balkana bila je najaktivnija. U apsolutnim brojevima, međutim, ruta koja migrante preko Mediterana vodi ka EU je i dalje najznačajnija.

Jedan od faktora koji je uticao na takav razvoj događaja u 2021. godini je i priliv hiljada migranata sa Bliskog istoka preko Belorusije, smatra Fronteks.

Evropski zvaničnici smatraju da je to bila akcija koju su svesno organizovale vlasti u Minsku, kao deo hibridne operacije koja je za cilj imala „napad“ na spoljne granice Unije.

Što se tiče nacionalnosti ilegalnih migranata u EU tokom 2021, za razliku od prethodnih godina kada su na čelu liste bili Avganistanci i Pakistanci, sada su ponovo najbrojniji Sirijci. Iza njih su izbeglice iz Tunisa, Maroka, Alžira i tek onda Avganistana. Čak sedam puta je uvećan broj migranata iz Egipta (u odnosu na 2020. godinu) a po brojnosti se ističu i stanovnici Bangladeša.

Podaci Fronteksa ukazuju da žene i dalje čine manje od deset odsto ukupnog broja izbeglica, odnosno da se njihov broj čak i smanjio u odnosu na 2020. i 2019. godinu. Što se tiče drugih ugroženih grupa, broj maloletnika bez pratnje i sa pratnjom među ilegalnim migrantima ostao je nepromenjen.

Istraživanje ukazuje da porast broja prelazaka u EU ne znači nužno da je došlo do pokretanja većeg broja ljudi u kriznim područjima, već da su se aktivirali oni ljudi koji su već neko vreme boravili u zemljama u neposrednom okruženju Unije.

„Radi se o ljudima koji su ranije došli na granice Unije, gde ih je zadržala rigoroznija kontrola ili otežavajuće okolnosti koje su usledile posle proglašenja globalne pandemije korona virusa“, dodaje se u tekstu.

Zapadni mediji podsećaju da je od početka izbegličke krize 2015. godine upravo zapadnobalkanska ruta bila jedna od najaktivnijih, usled čega se razvila veoma razgranata mreža krijumčara ljudi.

Iako je u međuvremenu došlo do značajnog zaoštravanja granične kontrole, pre svega od strane Mađarske i Hrvatske, kao i ograničavanja kretanja usled izbijanja pandemije korona virusa, aktivnosti migranata nikada nisu bile zaustavljene.

„Za migrante koji pokušavaju da se domognu EU, Srbija predstavlja ključnu tačku putovanja. Iako ta država nije u Uniji, nalazi se na samoj granici pa su migranti koji stignu do Srbije nadomak cilja“, navodi se u tom tekstu i dodaje da je u svakom trenutku samo u Beogradu između 500 i 600 migranata u tranzitu.