Fruška gora ostaje bez svojih najlepših predela: Nestručno urađene oplodne seče od šuma prave šikare na kojima neće biti ništa (VIDEO) 1Foto: Petar Živanović

Osnovni uzrok prizora devastacije koje zatičemo po celoj Fruškoj gori su nestručno izvedene oplodne seče po celoj teritoriji Nacionalnog parka, smatra planinar Goran Vučićević.

Na osnovu desetogodišnjih planova, skoro 80 odsto planirane seče je takozvana „oplodna seča“, čiji bi rezultat trebao na kraju da bude posečena prethodna šuma i umesto nje ostavljen tepih „podmlatka“, odnosno mladica željene i planirane vrste drveća na tom području.

Dakle, umesto stare šume pretežno „izdanačkog“ porekla treba da dobijemo buduću šume „prirodnog“ porekla.

No, na terenu stvarnost je drugačija, iza seče ostaju ogoljena brda, a začetaka neke nove, buduće, „prirodnije“ šume nema.

Kako kaže Vučićević 4 od 5 seča na Fruškoj gori se poslednjih godina urade na ovako katastrofalan način.

– Prethodnih nekoliko godina oni bukvalno kao da su pušteni s lanca i Nacionalni park i šumari koji upravljaju manastirskim šumama. Takmiče se međusobno ko će što više i na što gori način da poseče najlepše šume koje imamo na Fruškoj gori. U toj silnoj pomami su zaboravili skroz na sve što su učili u školi i na fakultetima i samo gledaju da iskoriste situaciju i usput što više napune i svoje džepove. Šta rade inspekcije? Ništa – napisao je Vučićević u svojoj analizi stanja na Fruškoj gori.

Kad pogledate šta danas ostaje iza ovih seča, kako kaže, pitate se šta će tu uopšte da bude za pedeset godina, šume neće biti sigurno. Eventualno šikare.

Jasno je da su ove apokaliptične scene ogoljenih brda na kojima su do juče bile najlepše hrastove i bukove šume posledica katastrofalnog sprovođenja desetogodišnjeg plana radikalnih oplodnih seča u našem najstarijem Nacionalno parku.

Ovo se najavljivalo godinama, kako ističe, ali je sprovedeno bukvalno kao „blickrig“, jer se znalo da javnost neće odobriti ovako nešto. Donet je plan i zatim se pristupilo izvršavanju.

Kao odgovorne na prvo mesto izdvaja Upravu za šume naše zemlje, te projektantske kuće koje su izradile planove gazdovanja koje su izrađene paušalno i u rekordno kratkom roku, pa stanje na terenu često nema veze sa stanjem u planovima.

Fruška gora
Foto: Petar Živanović

– Pokrajinski Zavod za zaštitu blanko potpisuje sve što im se stavi na sto, a da ima veze sa šumama. Njima na dušu ne ide samo aminovanje ovih planova, već i konstantno nečinjenje, nerad i korupcija. U nijednom slučaju nisu postupili na korist prirode koju bi trebali da štite. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je dalo „saglasnost“ na planove, a nadležne inspekcijske službe imaju tako malo ljudi da je nemoguće da pokriju ni jedan odsto nezakonitih radnji koje se dešavaju u oblasti šumarstva. Izlazili su po pozivu i pokazali profesionalni integritet u većini slučajeva – nastavio je on.

Najveća odgovornost JP „Nacionalni park Fruška gora“ je kako smatra u tome što su direktno učestvovali na terenu u radu sa odabranim izvođačima šumskih radova na očiglednoj devastaciji i katastrofalno nestručno izvedenim oplodnim sečama, pri čemu su bili svesni štete koja se nanosi.

Sa druge strane, iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede odbili su zahtev Pokreta Odbranimo šume Fruške gore za uvođenje privremenog moratorijuma na dalju seču. Smatraju da je u NP sve u redu i da se gazduje stručno.

U odogovoru, Ministarstvo je napisalo da je: „Takav zahtev stručno neutemeljen i suprotan savremenim principima gajenja i zaštite šuma, polazeći pre svega od evidentnog negativnog uticaja klimatskih promena na stanje šuma, koje bez intervencije čoveka može da izazove ulančavanje šteta na ogromnim površinama. Bez stručnog rada u šumama rizikuje se pojava sušenja šuma, koju uvek prati prenamnoženje štetnih insekata i gljiva i pojava epidemija na ogromnim površinama“.

Kako kaže Vučićević ovakav odgovor je više nego sporan.

– Pa oni su posekli maltene sva stara ili zrela stabla na kojima se gnezdila najveća populacija detlića u Srbiji. Da li znate koliko je jedan detlića samo značajan za zdravlje šume? Gde će sada svi ti detlići da buše svoja gnezda? Toliko o štetnim insektima. A o uticaju devastacije šuma u ogromnim površinama na vodni režim ne vredi ni trošiti reči. Dakle, stručno i odgovorno lice nas ubeđuje da bi puno štetnije bilo ništa ne raditi, nego nastaviti sa ovim uništavanjem – zaključio je Vučićević.

Više informacija iz Novog Sada čitajte na posebnom linku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari