Fudbalski susret ekipa iz Torde i Česterega odigran na terenu prepunom ogromnih bara, čiji se snimak našao na mreži Jutjub, najbolje ilustruje ono što je snašlo Vojvođane. Ne, nije to bio vaterpolo, bio je to fudbal, istina pod „mokrim“ okolnostima. More vode koja nema gde da se odlije, koje je potopilo njive, dvorišta, podrume, temelje i zidove kuća, preplavilo čak i fudbalske terene u mnogim delovima pokrajine je postalo svakodnevica. Zato su gumene čizme postale obavezan rekvizit.
Kažu da je sve počelo prošlog proleća, a muke su se nastavile tokom jeseni i zime. Vode je sve više, mnogima preko glave. Lokalne komunalne firme, udružene sa vodoprivrednim stručnjacima, hvataju se za glavu, organizuje se kopanje i čišćenje kanala, ali višak nikako da nestane. Poljoprivredni rod, u ovakvim uslovima, nimalo ne obećava, ali je najgore sa kućama, koje su podrivene vlagom, a dosta njih se srušilo. Pliva sve od Banata, gde je i najgora situacija, do okoline Novog Sada, a sve priče liče jedna na drugu.
Ugroženi su i Nova Crnja, Rusko selo, Hetin, Torda, Toba, Vojvoda Stepa, Banatsko Karađorđevo. U opštini Nova Crnja, žale se da plaćaju odvodnjavanje, ali od toga nemaju vajde. Poplavljeno je 15.000 hektara obradivih površina. U ovoj opštini su i dalje na na snazi vanredne mere zaštite od suvišnih voda, podzemnih i površinskih. Stručnjaci situaciju objašnjavaju viškom atmosferskih padavina i neadekvatnom kanalskom mrežom.
– Sva voda je atmosferskog porekla. Nakvašeno zemljište je rezultat ogromne količine padavina u 2010. godini i nedovoljnog ulaganja u održavanje kanala, koje je na upola manjem nivou nego što je to bilo pre dve decenije, objašnjava Samjuel Kolar, direktor Vodoprivrednog društvenog preduzeća Srednji Banat.
Spisak ugroženih mesta u Vojvodini je podugačak. I Kisačani trpe godinama materijalnu štetu zbog visokih podzemnih voda, u poljima se formiraju jezera, najverovatnije uzrokovana nefunkcionisanjem kanalske mreže, dok su u mestu zakazala i drenaža. Kako se može čuti, Kisačanima su propali usevi u vrednosti većoj od milion evra, a pojedine kuće su u vrlo lošem stanju zbog popuštanja temelja, dok u podrumima imaju „bazene“ neprestano već dvanaest meseci, iako se pumpama konstantno izvlači voda.
– Sredinom osamdesetih godina prošlog veka, u komasacionom postupku, Kisačani su predali Vodama Vojvodine oko 40 hektara obradivog zemljišta za planiranu gradnju kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje, ali od tada pa do nedavno, Vode Vojvodine nisu zaboli niti jedan ašov u zemlju. To im nije smetalo da uredno Kisačanima isporučuju poreske obaveze na ime naknade za odvodnjavanje, uz pretnju da će se u slučaju neizmirenja započeti postupak naplate. Kisačani su od komasacije do danas platili oko 4,5 miliona evra na konto odvodnjavanja i navodnjavanja, objašnjava Lubor Stupovski, potpredsednik Slovačke stranke.
On upozorava da iste probleme sa nefunkcionisanjem sistema za odvodnjavanje i navodnjavanje imaju i Bački Petrovac i Aradac, ali i druga mesta u Vojvodini, pa će Slovačka stranka insistirati na njihovom otklanjanju. U preduzeću Vode Vojvodine kažu da je prošle godine palo i do 1.100 mililitara padavina po kvadratnom metru na određenim područjima, a najugroženiji deo je centralni Banat. Padavine su prevazilazile mogućnost sistema za odvodnjavanje. Vodoprivredni stručnjaci ne kriju da Vojvodini prete katastrofalne posledice ako država ne bude ulagala više novca u održavanje mreže odbrambenih nasipa na kanalima i rekama. Mirko Galonja, glavni rukovodilac za zaštitu od poplava u Vojvodini, smatra da je potrebno 560 miliona dinara za ovogodišnje održavanje nasipa.
– Vojvodini preti pravi potop, a neka mesta i naselja bila bi potopljena i sa nekoliko metara visokim nivoom vode, ako država ne počne da ulaže više u održavanje zaštitnih odbrambenih nasipa na rekama i kanalima Vojvodine, kaže Mirko Galonja.
Rukovodioci Voda Vojvodine kažu i da se od ukupnog godišnjeg zaduženja naplaćuje tek trećina naknada za odvodnjavanje. Prema podacima „Voda Vojvodine“, dugovanja poljoprivrednika tom preduzeću iznose preko četiri milijarde dinara, dok privreda duguje oko 2,6 milijardi.
Potop stiže i iz odvodnih kanala
– Voda se ne povlači od maja prošle godine, u baštu i kod stoke ne mogu bez čizama. Kuća je cela vlažna, do fasade. U komšiluku je palo deset kuća, ne znamo šta nas ostale čeka. Zato smo pisali peticiju da nam se pomogne, jer ti kanali koji su prokopani nisu dovoljni. Jedno vreme voda je oticala, ali sada se njima vraća, žali se Vesna Lakatuš iz Elemira.
Sanacija počela
Za sanaciju poplavljenog terena u pet opština u Srednjem i Severnom Banatu JP Vode Vojvodine obezbedilo je 130 miliona dinara. Kako se navodi, sredstva će biti iskorišćena za sanaciju u opštinama Nova Crnja, Kikinda, Sečanj i Žitište i u gradu Zrenjaninu, gde su poplavljene njive i ugrožena naselja. Na najkritičnijim mestima radovi su već počeli.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
