Fudbal na Balkanu propada zato što nema novog Miljanića

– Imam dosta obaveza iako je u toku pauza između dva dela sezone. Liga bi trebalo da počne 11. marta, ali videćemo kako će se situacija sa vremenom odvijati. Treba očistiti terene i obezbediti optimalne uslove za igru, a to se ne može učiniti preko noći – istakao je Osim, inače predsednik Komiteta za normalizaciju stanja u Fudbalskom savezu Bosne i Hercegovine.

Bliži se duel između selekcija BiH i Brazila u švajcarskom Sent Galenu. Mogu li puleni Safeta Sušića da iznenade „karioke“?

– Nije isključeno, ali meni je najvažnije da ekipe budu kompletne i da uživam u dobrom fudbalu. Konačno ću moći na miru, bez rezultatske presije, da pogledam uživo jedan meč. Biće to lepa prilika da vidimo čime raspolažemo pred početak kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2014. godine.

Šta nedostaje selekciji BiH da konačno izbori plasman na veliko svetsko takmičenje?

– Malo više samopouzdanja i sportske sreće. Jednostavno, već dugo učestvujemo u kvalifikacijama, a nikada nismo stigli do cilja. To stvara određeni pritisak, pravu moru za igrače, ali i sve zaljubljenike u fudbal na ovim prostorima. Iako smo dosta napredovali poslednjih godina, pitaju se i drugi i zato moramo još više da se potrudimo.

Evropsko prvenstvo u Ukrajini i Poljskoj će proći i bez reprezentacije Srbije, koja će verovatno ubrzo dobiti novog selektora. Kome treba ukazati šansu?

– Mnogo je važnije da se u fudbalskoj Srbiji presaberu i na pravi način analiziraju trenutnu situaciju od toga ko će sedeti na klupi. Mislim da je veći problem na terenu nego van njega jer Srbija očito nema neophodan potencijal. Predugo se njena igra oslanjala na pojedince poput Stojkovića ili Stankovića, nije im pronađena zamena na vreme.

Rezultati pokazuju da zaostajemo za evropskom elitom. Da li je i kako taj zaostatak nadoknadiv?

– Sigurno da jeste, ali je za to potrebno dosta vremena i velikog truda. Čitav Balkan se isto ponaša, prepotentno. Protivnici se moraju bolje analizirati, dok ih mi prerano otpisujemo. Nerealni smo, sebe precenjujemo, a druge potcenjujemo. Moramo biti realni svojih dometa i u skladu sa tim se spremati za svaku utakmicu, a ne samo za takozvane „velike“ rivale.

Kako promeniti filozofiju fudbalskog Balkana?

– Iskreno, ne vidim nove ljude koji bi pokrenuli fudbal na jugoslovenskim prostorima. Svima nama je potreban dobar organizator i pedagog poput nedavno preminulog Miljana Miljanića, koji je bolje od svih znao da postavi stvari na pravo mesto. Važno je ispravno raditi sa mladima. Mnogi danas žele da budu kao Džeko ili Stanković, ali ne znaju koliko je težak put kojim su oni prošli.

Šta najviše nedostaje Balkancima u odnosu na najbolje selekcije Evrope?

– Ambicija. Svi se zadovoljavamo da budemo najbolji u svom dvorištu, da dominiramo na domaćoj sceni, a po meni je važnije da stvaramo timove i selekcije koje će igrati važnu ulogu u međunarodnim okvirima.

Da li je Partizan jedan od primera takvog pristupa?

– Izgleda da jeste, mada se nadam da će ubrzo dominaciju u Srbiji pretvoriti u veći učinak u Evropi. Partizan je uvek bio rasadnik, pravi „plastenik“ talenata, ali oni nisu dovoljni za visoke domete. Moramo prihvatiti činjenicu da se teško nosimo sa finansijski jačom zapadnom Evropom i zato treba izvući korist iz takvog odnosa. Evropa nas finansira i ima pravo prvog kupca, a na nama je da što skuplje prodamo domaće fudbalske „proizvode“.

Gde najviše škripi u igri balkanskih timova?

– U veznom redu. Moramo pronaći prave plejmejkere koji će povezati pojedinačne kvalitete ostalih članova ekipe. Njih ima u inostranstvu, mada nam nisu svi dostupni. U skladu sa sredstvima kojima raspolažemo, moramo pronaći dobre veziste na kojima ćemo u budućnosti mnogo zaraditi.

Robert Prosinečki pokušava da nosioci igre Crvene zvezde budu mladi i talentovani fudbaleri. Da li je to dobar put?

– Generacija sa prvenstva sveta za mlade iz Čilea 1987. godine spasila je balkanski fudbal, tako da je to dobar pristup, ali mora biti svestan da je za rezultate u takvim okolnostima neophodno vreme. Nestrpljenje nije kvalitet, ne treba raditi na brzinu. Pitanje je koliko su navijači Zvezde spremni da čekaju na trofeje – zaključio je Ivica Osim.

Redovna fizikalna terapija

– Svakog dana radim vežbe fizikalne terapije i strogo se pridržavam saveta lekara. Ne mogu da kažem da sam se u potpunosti oporavio, ali sam zadovoljan učinjenim. Važno je da ide na bolje – iskren je Osim.

Beograd se nije promenio

– Proveo sam svega nekoliko sati u Beogradu kada sam došao na Miljanovu sahranu. Nisam mnogo toga video, ali mi se čini da se nije mnogo promenio. Snašao sam se nekako, nisam se izgubio – našalio se poslednji selektor velike Jugoslavije.

Dugo se nisam čuo sa Piksijem

– Imam uvid u dešavanja u japanskom fudbalu, naravno koliko je to moguće sa ove udaljenosti. Proveo sam tamo divne trenutke i imam puno prijatelja u Japanu. Sa Piksijem se nisam skoro čuo, a on je zaista ostvario izvanredne rezultate sa Nagojom. Često mi u goste dođu novinari iz Japana koji mi saopšte najvažnije informacije – istakao je Osim.

Hrvati više nemaju kompleks

– Zaista ne vidim razlog da selekcija Hrvatske ne ostvari zapažen rezultat na Evropskom prvenstvu ove godine. Iako igra u jakoj grupi sa Španijom, Italijom i Republikom Irskom, verujem da se može izboriti za mesto u četvrtfinalu jer više nema komplekse. Grešili su i Hrvati u prošlosti, ali mi se čini da su sada sazreli kao tim – priželjkuje Osim zapažen rezultat komšija na šampionatu Evrope u Poljskoj i Ukrajini.