U prošlom broju, na ovim stranama, upoznali ste Seada Halilagića bivšeg fudbalera Novog Pazara. Bila je to priča o prvom Novopazarcu koji je igrao fudbalsku Ligu šampiona i čoveku koji u 37 godini života može kao retko ko da se pohvali tako impresivnom igračkom biografijom.
Kada su svojevremeno, po mnogima, najboljeg svetskog fudbalera svih vremena Brazilca Pelea pitali šta je to fudbal, on je rekao- umetnost. Definitivno, nisu svi fudbaleri umetnici. Oni kojima je i suparnička publika bila naklonjena, oni kojima je aplaudirala, svakako jesu. Tom vrstom priznanja Halilagić je bezbroj puta bio počastvovan. Umetnik na terenu, ali i van njega. Fudbaleri po završetku karijere pišu biografije ili o njima nastaju monografije. On je iskoračio van svih klišea vezanih za fudbalere. Piše pesme i snima filmove. Nema dileme, kao fudbaler bio je umetnik i jedan od retkih umetnika u fudbalu.
Prošle godine u svom Novom Pazaru osnovao je Ofis za razvoj fudbalske igre. Institucija čiji je cilj da fudbal grada vrati ne samo na mesto koje mu pripada, već i da ga podigne na nekoliko stepenika iznad nivoa na kojem je bio pre 20 godina. Vreme koje dolazi pokazaće da li će aplauze sa fudbalskog terena zameniti još frenetičniji za poteze koji bi trebali da izmene shvatanja o fudbalskoj igri koja postoje u Novom Pazaru, a ne donose očekivane rezultate. Novopazarski fudbal vapi za slamkom spasa. Postoje ljudi koji žele da ga vrate sa slepog koloseka. Da li je Halilagić jedan od njih prosudite sami.
U Novom Pazaru postoji mnogo fudbalskih škola za najmlađe. Svakako da vam nije cilj da se one ugase, ali kako gledate na njihovo postojanje?
-Nama je masovnost neophodna. Ali, uskoro će se dogoditi da neće svi moći da opstanu. Oni edukatori koji i dalje u prvi plan budu stavljali prihod sakupljen od članarina sami sebe će eliminisati. Dok na taj način funkcioniše sistem, u periodu kada nam je neophodna ozbiljna selekcija, neće biti kvalitetnih proizvoda, tojest fudbalera. U krizno vreme, a ovo jeste takvo vreme, ambicije roditelja su veoma visoke. Oni ne mogu da se pomire sa činjenicom da dete nije talentovano i da neće uspeti kao sportista. Razumem da njihovi poslovi stagniraju, neki su i „potonuli“. Jedini izlaz iz nezavidne situacije vide u meteorskom usponu sopstvene dece. Kako se ogromna većina ne razume u proces rada sebi daje za pravo da vrši pritisak na trenere. Treneri, zato što im visina primanja zavisi od roditelja dece koju obučavaju prave kompromise i na taj način gube autoritet. Rad sa najmlađima, nažalost, zasnovan je na improvizacijama. Budući fudbaleri se ne stvaraju u balonima, a tu se odvija najveći broj aktivnosti u procesu rada sa decom. Veštačka trava je neadekvatna podloga za razvoj muskulature kod najmlađih. Podloga za igru u njima je neravna i nekvalitetna. Rekreativci je mogu koristiti, ali ne i oni koji prave početne fudbalske korake. Anomalije u fudbalskom razvoju deteta kasnije je teško ispravljati, a pogotovu kada se na neki način provuku do seniorskog tima.
Dakle, nužne su promene kompletnog sistema na kojem je postavljen fudbal u Novom Pazaru?
-Pre svega kvalitet rada mora da se podigne na viši nivo. Predispozicije dece sa ovih prostora za sport su velike, imaju hibridni genetski kod. To je bitna pretpostavka za dobrog sportistu. Ali, to nije dovoljno. Potreban je poseban sistem rada od najranijih dana. Na to sam ukazivao još dok sam aktivno igrao fudbal. Naravno, za taj model stvaranja fudbalera potrebni su ljudi koji razumeju priču. Kako je moguće da u Novom Pazaru trenutno radi desetak škola, a nema kvalitetnih igrača? U FK Novi Pazar stvari ni danas nisu poređane po prioritetnom redu. A i kako bi, kad prvi trener još nema svoju kancelariju na stadionu.
Nauka je odavno ušla u sve pore fudbala. Vaše razmišljanje o fudbalu budućnosti neraskidivo je povezano sa naučnim dostignućima?
-Kao i ostali sportovi i fudbal doživljava transformaciju. Svoj rad Ofis za razvoj fudbalske igre bazira na pretpostavkama kako i u kojem pravcu će napredovati fudbalska igra. Nauka je odavno postala neizbežan konsultant fudbala. Posebnu pažnju usmerićemo na psihofizički razvoj dece. Ona se u različitim periodima života različito razvijaju. Drugačije se radi sa detetom koje ima osam godina od onog koje ima deset, kao što se i od jednog i drugog godišta razlikuje pristup u radu, recimo sa 12-godišnjakom. Za to nam je neophodna pomoć nauke. Masa muskulature se između 7-10 godine povećava za 30 odsto, srce to nije u stanju da isprati. Na osnovu tog saznanja moraju se tempirati treninzi za tu kategoriju dece. Takođe, tetive na zglobovima se formiraju tek posle 12 godine. To znači da tek tada može da počne selektiranje dece. To su samo neki od bitnih faktora potrebnih da se znaju pre nego se uđe u proces stvaranja fudbalera. Mnogi roditelji žele da im dete osim što će biti solidan ili dobar fudbaler postane i emocionalno stabilna ličnost. U ovakvom sistemu rada koji planiramo dobićemo čoveka koji igra fudbal. Ako na ovaj način koncipiran Ofis za 15 godina ne preraste u institut za fudbal, onda ništa nismo uradili.
Za ovakav sistem rada potrebni su vam različiti profili stručnjaka?
-Sve ćemo učiniti da pod našim okriljem bude desetak stručnjaka različitih profesija, od lekara, preko psihologa, sociologa i ostalih. U startu ćemo ispratiti psihološki i motorički razvoj deteta, tek potom prelazimo na ostale kategorije među koje spadaju sportska i fudbalska edukacija. Ovo jeste obiman posao, ali ne i neostvariv.
Iz rečenog primećuje se uticaj koji je na vas izvršio najpriznatiji i najbolji novopazarski trener svih vremena Abdulah Gegić.
-Dok sam igrao u Istanbulu imao sam priliku da upoznam Gegića. Svojevremeno je Milorad Kosanović u jednom razgovoru sa mnom izgovorio za Gegića: „Profesor je kralj“. Mislim da njegova istraživanja nisu u potpunosti iskorišćena. Znate, u životu ne postoji slučajnost. Sve mora da se prepozna na vreme. Kad je tako svaki posao je kasnije olakšan.
Ofis će za jedan od zadataka imati i formiranje karakterističnog fudbalskog stručnjaka.
-I to nam je cilj. Budućnost je u menadžerima klubova. Posao klasičnog fudbalskog trenera lagano odumire. Primeri za to su: Ferguson, Venger, Murinjo… Zamišljeno je da stvaramo tip polivalentne fudbalske ličnosti, koja neće biti odgovorna isključivo za rezultate na terenu. Naravno, to je jedan dug i složen proces. Uspešan menadžer se postaje ulaskom u petu deceniju života. Klub koji preuzme tako formiranog stručnjaka, imaće mnogo poslovnih prednosti, a ugovor će sklapati sa Ofisom za koji je stručnjak vezan. Predstoji mnogo rada i u ovoj oblasti, ali ne sumnjam u konačan uspeh i ove zamisli.
Fudbalska škola i istraživački rad, kao projekti, iziskivaće i znatna materijalna sredstva, a živimo ni u malo lagodnoj ekonomskoj situaciji?
-Da se obazirem na ekonomsku situaciju ovaj posao ne bih ni započinjao. Ekonomska situacija je takva kakva jeste, no bez obzira na to roditelji će morati za svoju decu da izdvoje daleko više novca nego što se to traži u postojećim školama fudbala u gradu. Roditelji koji nam poklone poverenje znaće da dobijaju istovremeno i fudbalera i čoveka. To je najvažniji zadatak tima stručnjaka ovog ,,Ofisa“. U prvim godinama razvoja ne, ali u kasnijim fazama razvoja Ofisa, računamo da godišnje pripremimo i po nekoliko kvalitetnih fudbalera, koji će igrati u najboljim klubovima. Ako Beograd (i njegove produžene ruke u Novom Pazaru) ne dozvoljava da ovaj grad ima superligaša, naši najbolji igrači će put Istanbula i drugih evropskih centara. Tako će napraviti iskorak u karijeri, a i obezbediti egzistenciju po prestanku aktivnog igranja. Red je da iskoristimo sportski potencijal ovog područja i da kroz pravilan i sistematski edukativno-trenažni proces fudbalera dovedemo do najvišeg nivoa. Da se ne događa da tek u razmaku od nekoliko godina izbacujemo vrhunske sportiste (primeri: Jahovića, Ličine, Majdaka, Mehmedovića, Zatrića, Ljajića), već da ovakvim načinom rada za što kraći period u svet šaljemo više vrhunskih sportista.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
